НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
БОРБА ПРОТИВ ПОМИСЛИ – БОГОХУЛНЕ ПОМИСЛИ
 
Презирање [ниподаштавање/ богохулних помисли
 
Старче, авва Исаак Сиријски каже да страсти побеђујемо „смирењем, а не презиром[ниподаштавањем]“[1]. Да ли је презирање [ниподаштавање] страсти и презирање [ниподаштавање] богохулних помисли исто?
 
– Не. Ниподаштавање (омаложавање) неке страсти садржи у себи гордост, самоувереност и, што је најгоре, садржи оправдавање. То значи да оправдаваш саму себе и не признајеш своју страст. То је као да кажеш: „Та страст није моја, нема никакве везе са мном“, и не бориш се да је се ослободиш. Богохулне помисли, међутим, треба да презиремо [ниподаштавамо], јер, као што сам већ рекао, оне нису наше, већ ђаволове.
 
Kaда се неко претвара пред другима да има неку страст, када се, на пример, прави да је прождрљив, да ли се онда подсмева ђаволу?
 
– У том, случају се само претвара „добром притворношћу“ али тада се не подсмева ђаволу. Ђаволу се подсмеваш када ти намеће богохулне помисли, а ти појеш псалме.
 
Како да отерам, старче, богохулне помисли у време службе Божије?
 
– Појањем: „Отворићу уста моја и испуниће се духа…“.[2] Зар не знаш да појеш? Немој никако да се задржаваш на таквим помислима, да улазиш у појединости. Не осврћи се на такву помисао. Када неко улази у расправу са таквим помислима у време молитве, то је као да војник активира ручну бомбу док подноси рапорт.
 
А ако је помисао упорна?
 
– Ако је упорна, онда знај да негде у теби има ослонац. Крајње решење: презирање ђавола, јер он је професор у школи за измишљање нових лукавстава. Најбоље је да се у том случају чак ни не молимо, јер, ако се молимо, показујемо да нас те помисли заокупљају и брину, а ђаво налази наше најосетљивије место, па нас без престанка бомбардује богохулним помислима. Много је боље да псалмопојемо. Видиш, и мала деца када хоће да омаловаже неко друго дете, које им нешто говори, певају „тралала“. То исто треба и ми да чинимо ђаволу, само што ми треба да псалмопојемо, а не да певамо. Псалмопојање је молитва упућена Богу, али је истовремено и ниподаштавање и презирање ђавола. А онда, ђаво грицне малчице одавде, малчице оданде, али напослетку побегне.
 
Али, старче, када сам у оваквом стању, не могу да појем, па чак ми је тешко и да се причестим.
 
– То је веома опасно! Ђаво покушава да те блокира! Иди да појеш, да се причешћујеш, јер те помисли нису твоје. Само једно ме послушај: отпој једно „Достојно јест“ да ђаво добије своје, и да се покупи и оде. Јесам ли ти испричао причу о оном монаху? Има већ дванаест година како је дошао на Свету Гору. Био је сироче, остао је без материнске љубави и бриге и сву своју љубав дао је Пресветој Богородици. Њу је осећао својом мајком. Само да си видела са колико побожности се клањао иконама! После је кушач искористио ту његову љубав и навалио на њега богохулним помислима. Јадничак, није више ишао ни иконама да се поклони. Сазнаде за то његов старац, узе га за руку и натера га да целива икону Пресвете Богородице и Христово лице, руке, и ђаво одмах побеже. На известан начин јесте дрскост целивати лице Пресвете Богородице и Христа, али то је учинио старац само да би отерао помисли које су мучиле младог монаха.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Авва Исаак Сиријски, Подвижничка слова, Слово 4
  2. Почетак Ирмоса прве Песме Акатиста.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *