Само је Бог Срцезналац и само Божијим људима, опет, Бог понекад открије, за наше добро, шта је у нашим срцима. Ђаво зна за злобу и пакост коју сади у оне који су његови; не зна наше добре помисли. Само искуством схвата понешто, али и у томе већином греши. Не зна, претпоставимо, једну моју добру помисао. Ако имам неку лошу помисао, ђаволу је она позната, јер је њу он сам засадио. Ако ја сада хоћу да учиним негде неко добро дело, на пример, да спасем једног човека, то ђаво не зна. Али ако ђаво убаци у некога помисао: „Иди да спасеш тог човека“, а истовремено га подстиче на гордост, ова помисао ће му бити позната. Али самим тим што човек пристаје на гордост, отвара врата искушењу. То су веома танане ствари!