Саслушајте следећу свештену повест: „Светом великом Пимену дошао је неки брат и пожалио се да у својим добрим делима види примесу греха. Старац му је испричао следећу причу: ‘У неком месту живела су два земљорадника. Један од њих посејао је мало пшенице, и то не сасвим чисте, а други се предао лењости и није посејао ништа. Када је наступила жетва први је сабрао доста пшенице, мада нечисте, а други ништа. Који ће од двојице земљорадника имати чиме да се прехрани?’ ‘Онај који је посејао и сабрао мало пшенице, иако нечисте’ одговорио је брат. А старац рече: ‘Сејмо и ми помало, чак и не сасвим чисто, како не бисмо умрли од глади'“. Бог вам је даровао да се добро загледате у своје срце чим сте у њему видели помешаност духовног са душевним. Горе наведена повест може прилично да вас утеши, и сами видите због чега је наведена. Ради веће утехе чујте и следеће: само Бог може да подари свету чистоту срца ономе ко верује у Њега и прибегава My у покајању. Он не захтева од нас, који смо тек почели да My се приближавамо, ону узвишену чистоту којој је страна свака мрља. Чистоти претходи сагледавање своје нечистоте и свест о њој. И то је већ дар Божији, за чије се добијање молимо преклоњених колена: Господе, даруј ми да уочим своја прегрешења!“ Онај ко види своју нечистоту треба да је оплакује и да од свемоћног и свеблагог Лекара моли њено исцелење.