НАЈЧИТАНИЈЕ
ИЗДВАЈАМО
Нема греха који је већи од љубави Божје
31. децембра 2019.
Никада не треба очајавати. Ако нешто нисте постигли, то не значи да нисте успели. Нема греха који је већи од љубави Божје; нема греха који се Божјом љубављу не може надвладати. Исповедајте се, причешћујте се и не удаљавајте се од Цркве. Боље је бити грешник у Цркви, него добродетељни човек ван ње.
БИБЛИОТЕКА
Морална теологија (поглављa 1-8) [Наставиће се…]
Човек се неупоредиво разликује од свих животиња. Животиње се понашају инстинктивно, својствено својој природи, или онако како су научене, на пример, дресуром. Али, оне немају представу о моралном или неморалном и зато се о њиховим поступцима не може судити са становишта морала.Старац Порфирије, подвижник љубави – прозорљиви чудотворац
Старац Порфирије се својом детињском простодушношћу и незлобивошћу, непоновљивом благошћу и кротошћу, племенитошћу и пажњом у опхођењу, дубоким смирењем, орловским узлетима својих прозорљивих духовних очију и безобалним океаном свога христољубља и човекољубља показао као наручје раширено за свакога ко је у невољи.Екуменизам и време апостасије
Многи православни хришћани нису ни свесни да иза настојања да се постигне свехришћанско јединство стоје методе и поступци који су у непосредној супротности са свим оним за што су страдали свети мученици и исповедници Православља.Брак и породица – домаћа црква
Прочитавши књигу "Домаћа црква", читалац ће и сам видети са каквом пажњом се о. Глеб односио према најсложенијим проблемима на које наилази Хришћанска породица у савременом друштву и видеће да је о. Глеб сматрао да је стварање домаће цркве најважнија основа за опстанак православног Хришћанина у Цркви и у свету.Аномалије родитељске љубави
Основа односа родитеља и деце јесте љубав пуна одговорности, љубав која подразумева ауторитет и поштовање, разумевање личности детета. С хришћанског гледишта родитељска љубав поседује сву емоционалну пуноћу љубави, али она не сме да постане егоистична. У идеалном смислу она је потпуно некористољубива и образац тога је љубав Мајке Божије према Исусу Христу.Молитвеник и Псалтир Преподобног Јефрема Сирина
Овом издању које у себи садржи изабрана молитвена величања Бога св. Јефрема Сирина, дат је овакав назив зато што Псалтир, у ствари, и јесте књига богохваљења, што је исто што и величање Бога. Св. Јефрем је био испуњен благодаћу Божијом, и њоме покретан, изливао је пред Богом своје срдачне молитве.Човек и његов идентитет
Изгледа да је све теже у савременим условима живота, нарочито после преживљених револуција, али и пред претећим новим, да се осећање идентитета света у човеку, одржи усправним и стабилним. Све жешће доживљавање дисконтинуитета света и живота, сталан је извор претње и страха у човеку.За шта би требало захваљивати Богу?
И као што син показује захвалност свом оцу, ако га благовременим казнама васпитава у пристојности и уздржању, чинећи га тиме достојним чланом друштва, тако и хришћанин треба да буде бескрајно захвалан Богу на томе што га Он Својим промислитељским дејствима не само чисти од прљавштине греха, већ и чини достојним житељем Небеског града.
ФОРУМ СВЕТОСАВЉЕ
- Да ли ово нешто значи? 31. марта 2023. monarhija
- Шта имаш што ниси примио? 26. марта 2023. ivo.vatovic
- Одговор на: Крст Свој 22. марта 2023. tomislav.dackovic
- Крст Свој 19. марта 2023. ivo.vatovic
- Врт у време зиме 13. марта 2023. ivo.vatovic
ЛИСТА
Листа Светосавље се гаси, замењује је Форум »
Писац: Ivan Tasic - број порука: 1 – последња порука послата: 27.01.2020 00:29:23
СА СВЕТИМ АВОМ ЈУСТИНОМ ИЗ ДАНА У ДАН
Када хоћу да ми срце не зарђа сасвим рђом савременог социјалног живота; када хоћу да ми мољац ужаса не нагризе и изгризе последњи руб, последње ткиво душе; када хоћу да се не угушим у отровним низинама нашег христоборског културног пијанства ја се успењем на гору, на високу гору богомољачке ревности. Душо моја, имај хиљаде плућа да би се надисала и освежила; имај хиљаде очију, да би се нагледала; имај хиљаде ушију, да би се наслушала. У отровним низинама ти си увенула, и кашљуцала; усред црних испарења очи су ти обневиделе; усред фарисејске хуке - уши су ти оглувеле.
Тражиш ли генезу православља у нама, тражиш огањ - у леду. Одродили смо се, одкоренили, одбегли са темеља. У понеком богомољцу скрива се та генеза светосавског православља, православља које тако одлучно изумире кроз многе наше званичне преставнике православља. Са свих страна гурају ме у гроб очајања, но подвизи појединих богомољаца васкрсавају ме и одушевљавају за хиљаде живота. Они - кротки и смирени, жалост моју претварају у радост; они - благи и тихи, тугу моју обраћају у молитву. Када сам слаб, онда сам силан њиховом вером; када сам изранављен, онда ми душу лече благим мелемом кротке љубави своје.
Еванђеље се понавља, нарочито кроз неке од њих. Чудесни Господ и данас пише Своје вечно Еванђеље, пише делима њиховим, пише подвизима њиховим, отуда књиге Његове не би могле стати ни у сав свет. Свака Христом оживљена душа и јесте књига, по којој Херувими светлошћу пишу, описујући чаробну вечност Христову. Једна таква душа до друге, друга до десете. десета до хиљадите, хиљадита до милионите - све су то књиге које не могу стати ни у сав свет. И то књиге живота, које се животом пишу, животом који отиче у живот вечни. Отуда су Житија Светих - еванђелска стварност, Божја стварност у нашем блату. На њима стоји правда у свету; у њима је укотвљен смисао света и човека. Гледајући њих. ја верујем да ова наша суморна звезда није потковица на ђаволовој копита. Због њих - неродна смоква још није посечена. Нема сумње да ради тих малобројних праведника Господ још није оштру секиру правде Своје спустио на корен живота нашег бесплодног. Ја сам радостан што могу да објавим не један подвиг, него једно житије једног нашег човека, житије које као да је извађено из Житија Светих. Доставио ми га је један наш, ваистину, христољубиви свештеник, парох у једном србијанском селу. Он ми пише:
"У мојој парохији има једна неурачунљива старица, која хода по селу у ритама, збирајући где нађе грање и разне непотребности. Зову је луда Гаја. Она је наследила од оца једну бедну кућицу, коју су несавесни сродници продали, двориште ухватили у своје, а њу испочетка мало придржали, па је потом отерали. Уз један плот начинила је она од сламе и шаровине мало колибице и ту је се смрзавала од зиме. Заиста је жалост било видети како људско биће пропада у очајној беди. И ја сам заинтересовао моје богомољце за тај случај. Ја имам у кругу тих богомољаца једног човека, који је, да би свој бивши живот покајао, унео се сад с пуно срца у нов, чист и хришћански живот, и особито много чини тајна доброчинства. Он је узео бригу на себе о сиротој мученици. Шта мислите, шта он чини за њу? Само да чујете нашао јој је кућицу, у коју је пренео њен сиромашни пртљаг. Затим је, пошто је кућу довео у ред, донео јој сламе и остале потребе за живот. Он је вегетаријанац, али зато увек о Божићу и Ускрса однесе њој свој део печенице и осталога. Није, на крају, све то тако значајно: и што је надгледа, за њу плаћа кирију. Али ова околност заиста мора задивити човека и упутити га на размишљање: та старица је у својој тешкој беди и врло прљава; не зна она да употреби друго место за своје природне потребе сем своје собе. Може се мислити, какав је ужас од кужног задаха једне такве уџерице! И у својој неурачунљивости она, сирота, наткрива те нечисте остатке трњем. А тај мој богомољац, један врло познат, угледан и богат домаћин, не сматра за одвратно, већ напротив за своју праву хришћанску дужност, да јој оде после сваких неколико дана да јој собу уреди. И када се она деси код куће - она га и грди, а он се смешка блаженим Христовим осмејком, и гадни посао и даље свесрдно ради. И тако увек! И то нико не зна сем мене, јер се он не размеће својим доброчинствима. А нека се сравни ма која материјална жртва са оваким једним најхришћанскијим подвигом. Шта овог човека упућује да тако тешко прљав посао ради с толиком усрдношћу? Ко би то још могао учинити? И то он, мушкарац, који би у другој прилици био поносан на свој пол, на своје богатство, на свој углед! Једино оживели у његовој души Господ Христос, Он, који је однихан у његову срцу, и разрастао се те га обухватио целог, Он једини упутио га је на то дело, кога би се сваки други гадио. Реците: који би свештеник био у стању учинити - не то - а нешто слично? И ето садржине и смисла богомољаца И зар то прогонити; зар то не потпомагати? Па шта је онда право хришћанство? У чему је оно? У оваком подвижничком животу ја налазим оправдање наше зле садашњице".
Иза оваквог подвига - мора стајати душа раскошна нежношћу, и милостивошћу и благошћу и смиреношћу; као да је сад изашла из анђела, као да се сад родила из заносног ока најлепшег херувима и ушла у човеково благо; тако чиста тако света, тако привлачно светла. као да ју је Светлост Незалазна родила, одојила и одгајила на меком крилу свом За такав подвиг треба дугом молитвом и постом, дугим бдењем и љубављу, дугом смиреношћу и кротошћу прерадити себе из човека земљаног у човека небеског. Треба мобилисати свега себе: сву душу своју, сву снагу своју, сву мисао своју, и увести их у такав подвиг, који се корени у духу чудесног Господа Христа, у духу Св. Апостола, у духу Св.. Подвижника. Кроз такве подвиге долази нам благи Господ, посећује нас - губаве, нас - кљасте, нас - болне, нас - изранављене, нас - безнадежне. Он се облачи у таква дела, скривена и тајна, јер да дође јавно као некад - опет би Га распели, стотинама пута распели.
Тражиш ли генезу православља у нама, тражиш огањ - у леду. Одродили смо се, одкоренили, одбегли са темеља. У понеком богомољцу скрива се та генеза светосавског православља, православља које тако одлучно изумире кроз многе наше званичне преставнике православља. Са свих страна гурају ме у гроб очајања, но подвизи појединих богомољаца васкрсавају ме и одушевљавају за хиљаде живота. Они - кротки и смирени, жалост моју претварају у радост; они - благи и тихи, тугу моју обраћају у молитву. Када сам слаб, онда сам силан њиховом вером; када сам изранављен, онда ми душу лече благим мелемом кротке љубави своје.
Еванђеље се понавља, нарочито кроз неке од њих. Чудесни Господ и данас пише Своје вечно Еванђеље, пише делима њиховим, пише подвизима њиховим, отуда књиге Његове не би могле стати ни у сав свет. Свака Христом оживљена душа и јесте књига, по којој Херувими светлошћу пишу, описујући чаробну вечност Христову. Једна таква душа до друге, друга до десете. десета до хиљадите, хиљадита до милионите - све су то књиге које не могу стати ни у сав свет. И то књиге живота, које се животом пишу, животом који отиче у живот вечни. Отуда су Житија Светих - еванђелска стварност, Божја стварност у нашем блату. На њима стоји правда у свету; у њима је укотвљен смисао света и човека. Гледајући њих. ја верујем да ова наша суморна звезда није потковица на ђаволовој копита. Због њих - неродна смоква још није посечена. Нема сумње да ради тих малобројних праведника Господ још није оштру секиру правде Своје спустио на корен живота нашег бесплодног. Ја сам радостан што могу да објавим не један подвиг, него једно житије једног нашег човека, житије које као да је извађено из Житија Светих. Доставио ми га је један наш, ваистину, христољубиви свештеник, парох у једном србијанском селу. Он ми пише:
"У мојој парохији има једна неурачунљива старица, која хода по селу у ритама, збирајући где нађе грање и разне непотребности. Зову је луда Гаја. Она је наследила од оца једну бедну кућицу, коју су несавесни сродници продали, двориште ухватили у своје, а њу испочетка мало придржали, па је потом отерали. Уз један плот начинила је она од сламе и шаровине мало колибице и ту је се смрзавала од зиме. Заиста је жалост било видети како људско биће пропада у очајној беди. И ја сам заинтересовао моје богомољце за тај случај. Ја имам у кругу тих богомољаца једног човека, који је, да би свој бивши живот покајао, унео се сад с пуно срца у нов, чист и хришћански живот, и особито много чини тајна доброчинства. Он је узео бригу на себе о сиротој мученици. Шта мислите, шта он чини за њу? Само да чујете нашао јој је кућицу, у коју је пренео њен сиромашни пртљаг. Затим је, пошто је кућу довео у ред, донео јој сламе и остале потребе за живот. Он је вегетаријанац, али зато увек о Божићу и Ускрса однесе њој свој део печенице и осталога. Није, на крају, све то тако значајно: и што је надгледа, за њу плаћа кирију. Али ова околност заиста мора задивити човека и упутити га на размишљање: та старица је у својој тешкој беди и врло прљава; не зна она да употреби друго место за своје природне потребе сем своје собе. Може се мислити, какав је ужас од кужног задаха једне такве уџерице! И у својој неурачунљивости она, сирота, наткрива те нечисте остатке трњем. А тај мој богомољац, један врло познат, угледан и богат домаћин, не сматра за одвратно, већ напротив за своју праву хришћанску дужност, да јој оде после сваких неколико дана да јој собу уреди. И када се она деси код куће - она га и грди, а он се смешка блаженим Христовим осмејком, и гадни посао и даље свесрдно ради. И тако увек! И то нико не зна сем мене, јер се он не размеће својим доброчинствима. А нека се сравни ма која материјална жртва са оваким једним најхришћанскијим подвигом. Шта овог човека упућује да тако тешко прљав посао ради с толиком усрдношћу? Ко би то још могао учинити? И то он, мушкарац, који би у другој прилици био поносан на свој пол, на своје богатство, на свој углед! Једино оживели у његовој души Господ Христос, Он, који је однихан у његову срцу, и разрастао се те га обухватио целог, Он једини упутио га је на то дело, кога би се сваки други гадио. Реците: који би свештеник био у стању учинити - не то - а нешто слично? И ето садржине и смисла богомољаца И зар то прогонити; зар то не потпомагати? Па шта је онда право хришћанство? У чему је оно? У оваком подвижничком животу ја налазим оправдање наше зле садашњице".
Иза оваквог подвига - мора стајати душа раскошна нежношћу, и милостивошћу и благошћу и смиреношћу; као да је сад изашла из анђела, као да се сад родила из заносног ока најлепшег херувима и ушла у човеково благо; тако чиста тако света, тако привлачно светла. као да ју је Светлост Незалазна родила, одојила и одгајила на меком крилу свом За такав подвиг треба дугом молитвом и постом, дугим бдењем и љубављу, дугом смиреношћу и кротошћу прерадити себе из човека земљаног у човека небеског. Треба мобилисати свега себе: сву душу своју, сву снагу своју, сву мисао своју, и увести их у такав подвиг, који се корени у духу чудесног Господа Христа, у духу Св. Апостола, у духу Св.. Подвижника. Кроз такве подвиге долази нам благи Господ, посећује нас - губаве, нас - кљасте, нас - болне, нас - изранављене, нас - безнадежне. Он се облачи у таква дела, скривена и тајна, јер да дође јавно као некад - опет би Га распели, стотинама пута распели.
ПИТАЊЕ ПАСТИРУ
Да ли се духовност своди на пост?
13. априла 2019.
У вези сам са једном девојком већ пола године, и планирам да је женим. Међутим она је јако млада и жели да студира. Уз то је имала једну везу пре мене и изгубила је своје девојаштво, што ми додатно ствара много велики бол. Ја сам из побожне фамилије, постим сваки пост и одан сам Господу Богу. Да ли ћу имати успешан брак ако је оженим?Колико „кошта“ спасење?
12. априла 2019.
Чини ми се да је у цркви увек више оних који би јефтино да прођу, а мање удовица које су спремне да дају и последњи динар ради небеског царства. С обзиром да моји приходи превазилазе моје потребе, у могућности сам да новчано помажем сиромашне и да прилажем цркви. Међутим, увек сам у дилеми да ли је то довољно.Халал стандард и православни приступ
12. априла 2019.
Халал је стандард који је услов за извоз хране у исламски свет. Обележава га молитва муслимана пре почетка производње. Како ми православни треба да се односимо према таквим прехрамбеним производима?Четрдесет дана на Велики Петак?
28. марта 2019.
Нашој драгој свекрви, мајци, баки... 40. дан пада баш на Велики петак пред Ускрс. У јако великој смо недоумици јер нам наш свештеник (ми живимо у Београду) саветује да то никако не дајемо тог дана, јер није по црквеним правилима, а свештеник из њеног краја, Блаце код Прокупља, каже да баш тог дана требамо да испоштујемо и обележимо 40. дан од њене смрти.Хоћу да постим, а родитељи се буне
28. марта 2019.
Отац не жели да будем "фанатик" вере, па да идем сваке недеље у цркву или да постим цео пост. Успела сам да са њима постим прву недељу поста, али следећу недељу су већ почели да праве проблем, зашто морам сваке недеље да се причешћујем (пошто они не желе уопште). Трећу недељу поста сам прекинула телесно, зарад њих, да не би долазило до свађе.
ПРОЛОГ
-
19. март по јулијанском календару
На данашњи дан у нашој светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
– Свети мученици Хрисант и Дарија, и други с њима.
– Свети мученик Панхарије.1. априла
ПРАВИЛО ПОСТА
Уље
ЧТЕНИЈА ИЗ СВЕТОГ ПИСМА ЗА МИРЈАНЕ
ПИТАЊЕ ПАСТИРУ
Разно
Мишљења на савремене теме
Историја, календар
Црквена уметност (иконе, појање, …)
Смрт, загробни живот, Страшни Суд
Светитељи
Свето Писмо
Црква, остале вере, покрети и организације
Свештенство и монаштво
Духовни живот, снови, борба са искушењима
Слава, празници, обичаји, традиција
Пост
Свете тајне (крштење, венчање, причешће, исповест …)
Брак, деца, породични односи
Молитва и Богослужење
Вера и Православље
ТРАГОВИ У ВРЕМЕНУ
Животопис умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (1938-2021)
21. фебруара 2021.ВИДЕО
Владика Марко (Арндт): Људи не посте због тога што не разумеју смисао поста (српски титл)
13. априла 2016.Митрополит АМФИЛОХИЈЕ о Светосавље.орг
13. јануара 2016.Митрополит Митрофан за Светосавље.орг
13. јануара 2016.
МИСИЈА
- 10 година постојања Мисионарског центра – поклон – О оцу Данилу Сисојеву (ВИДЕО) 27. јануара 2020.
- О једној од страсти које владају интернетом… (ВИДЕО) 25. јануара 2020.
- Библија говори да је молитва Светитељима забрањена? (ВИДЕО) 15. јануара 2020.
- О стварима које спречавају да нашу молитву чује Бог… 11. јануара 2020.
- Бог Отац старији од Бога Сина? (ВИДЕО) 4. јануара 2020.
КОМЕНТАРИ