ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ОДГОВОРНОСТ ЉУБАВИ – И САМО ПРИСУСТВО ХРИШЋАНА ЈЕСТЕ ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ
 
Успављивање света
 
Старче, како се људи могу поучити на основу свега овога што се дешава у свету?
 
– Онај ко хоће нешто да научи – научиће и из ситница. На пример, заљуља се кандило или почне да се љуља сам човек од земљотреса и дође к себи. Сви они који не верују, кад чују да ће бити рат или нека друга катастрофа постају још гори: „Хајде да се проводимо и забављамо јер ионако нам нема живота“ а онда се тек потпуно изопаче.
Са друге стране, они неодлучни, када чују, на пример, да ће бити рата, долазе себи и мењају начин живота. Таквих је сада мало. Некада је наш народ живео духовним животом и зато нас је Бог и благосиљао и светитељи су нам чудотворењем помагали, па смо пoбеђивали своје непријатеље, који су увек били бројно надмоћнији. Данас кажемо да смо православни али, на жалост, само нам је назив „православни“ остао.
Питао сам једног духовника који је био баш социјално активан и имао мноштво духовних чеда: „Шта знаш о оном богохулном филму?“ „Не знам ништа“, рекао ми је. Не зна ништа, а живео је у великом граду. То се зове успављивање света. Остављају свет таквим какав јесте да га не би ожалостили и да би се лепо проводио. Немој случајно да некоме поменеш рат или Други долазак Христов и да зато треба да будемо спремни, да људи не би пореметили свој мир. Као што кажу неке старе жене: „Не причај о смрти него причај само о радостима и о крштењима.“ Као да их не чека смрт. Тако се заваравају лажном радошћу. Али кад би размислили о томе да је старац који је становао мало ниже умро јуче, а онај други је на самрти и ускоро ће умрети, а прекосутра ће бити парастос томе и томе, који је био млађи од њих, размислиле би, дакле, и рекле: „Треба да се исповедим, да се духовно припремим јер ће ме Христос ускоро позвати у други живот.“ У супротном, доћи ће смрт и наћи их неспремне. Други, опет, из „добрих“ побуда кажу: „Немојте јеретицима говорити да су у прелести да бисмо показали љубав.“ И тако свему одузимају праву вредност. Да су такви који тако говоре живели у време првих хришћана не бисмо имали ни једног светитеља. Тада су говорили хришћанима: „Само баци тамјан на жар (пред идоле) и не мораш се одрицати Христа.“ Али хришћани то нису прихватали. „Само немој да говориш о Христу и бићеш слободан, можеш да одеш куд ти је воља“, нису пристајали. Данас видиш некакав „недокуван“ свет.
 
Старче, кад ап. Павле каже: „А плод Духа јесте: љубав, радост…“ (Гал. 5, 22), да ли под тиме подразумева да је радост последица исправног живљења?
 
Да, јер постоји радост овога света и радост божанска. Кад нешто није од Духа, кад није истинско и чисто не може изазвати истинску радост и мир у срцу. Радост коју осећа духован човек није радост од овога света коју, иначе, многи данас траже. Не треба мешати те ствари. Да ли су светитељи имали ту радост коју ми тражимо? Да ли је Богородица имала такву радост? Да ли се Христос смејао? Који је светитељ прошао кроз овај живот без муке и бола? Који светитељ је имао ту радост коју покушавају да постигну данашњи хришћани који не желе да чују ништа непријатно да се не би ожалостили и изгубили свој мир? Ако избегавам тугу да бих био радостан, ако избегавам узнемиреност да бих био кротак – онда сам равнодушан! Једно је кротост духовна а друго кротост равнодушности. Неки кажу: „Треба да будем радостан јер сам хришћанин. Могу да будем спокојан јер сам хришћанин.“ То нису хришћани. Разумете ли? То је равнодушност, то је радост овога света, Онај ко у себи поседује такве особине није духован човек. Духовног човека све боли, све га дира. Болно преживљава тешке ситуације у свету, боли га људска несрећа, али за тај бол бива награђен божанском утехом. Осећа бол, али осећа у себи и божанску утеху, јер Бог, заједно са благословом, шаље души предукус раја и човек осећа сладост од љубави Божије. То је радост, духовна радост која се не може речима исказати и она преиспуњава цело човеково срце.

9 коментар(а)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *