ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ЗАВИСНОСТ ОД НЕБА – ПРОМИСАО БОЖИЈИ
 
Благодарност према Богу и због малог и због великог добра
 
Неки људи кажу: „Верујем да ће ми Бог помоћи“, а са друге стране згрћу новац како ни у чему не би оскудевали. Они се ругају Богу, јер се не уздају у Бога, већ у новац. Ако не престану да воле новац и полажу у њега наду, неће моћи да положе наду у Бога. Ја не кажем да људи не треба мало да штеде за случај нужде, али не треба да полажу сву своју наду у новац и дају му своје срце, јер тако заборављају на Бога. Ко год сам планира, немајући поуздања у Бога, и после каже да тако Бог жели, тај за дело своје добија ђаволски „благослов“, и непрестано се мучи. Нисмо познали силу и Доброту Божију. Не пуштамо Га да управља нама и зато имамо силне невоље.
На гори Синајској, тамо у испосници Свете Епистимије, где сам боравио, било је веома мало воде. У једној пећини, на неких двадесет метара од испоснице, из само Једне пукотине капала je кап по кап. Направио сам малу цистерну и успевао да сакупим три литра воде током двадесет и четири сата. Када сам одлазио да узмем воду, остављао сам кантицу да се напуни водом и за то време изговарао Акатисте Пресветој Богородици. Наквасио бих мало руком само чело, јер ми је то много помагало – то ми је саветовао један лекар узимао сам мало воде да имам за пиће, у једну конзервицу бих сакупио мало воде за птичице и мишеве којих је било у испосници. Остатак воде морао је да ми послужи да оперем један комад одеће и тако даље. Какву сам радост, какву благодарност осећао за то мало воде што сам имао! Славословље, јер сам имао воде! Када сам дошао на Свету Гору проборавио сам кратко време у скиту манастира Ивирон, зато што је то сунчано место са много воде. Била је тамо једна цистерна из које се преливала вода и текла свуда наоколо. Ух, прао сам и ноге и главу…, али заборавио сам се. На гори Синајској очи су ми се пуниле сузама од благодарности због то мало воде, иако сам у скиту умео да се заборавим због обиља воде. Зато сам поново отишао тамо, али сам овога пута боравио неких осамдесет метара од велике цистерне и имао сам једну малу цистерну. Како се губи, како се заборавља човек у обиљу!
Треба без икаквог остатка да се препустимо промислу Божијем, вољи Божијој и Бог ће се старати о нама. Неки монах је једног послеподнева кренуо на врх брда да очита Вечерњу молитву. Идући путем, нашао је некакву белу печурку и заблагодарио је Богу што је пронашао такву реткост. Намеравао је да је убере при повратку и да је поједе за вечеру. „Ако ме људи из света упитају да ли једем ‘месо'“ размишљао је, „могу да им кажем да га једем сваке јесени!“ На повратку, нађе само половину печурке – нека животиња. ју је вероватно згазила – и рече: „Изгледа да толико треба да поједем,“ Убере је и заблагодари Богу на промислу Његовом, што је нашао половину печурке, Нешто даље, наиђе на још једну половину печурке и таман се саже да је узме и још мало обогати своју вечеру, али, пошто је та половина била згњечена – можда је била отровна – остави је и поново заблагодари Богу што га је сачувао од тровања. Оде у колибу и поједе за вечеру ону половину печурке. Следећег дана, када је изашао из своје колибе, угледа невероватан призор! Свуда наоколо израсле су прелепе печурке и он заблагодари Богу. Видите ли, он је благодарио Богу и за целу и за половину печурке, и за добру и за покварену половину и за једну и за много печурака. Заблагодарио је за све.
Добри Бог дарива нас обилно и увек силом Својом делује за наше добро. Сва добра која поседујемо дарови су Божији. Учинио је да све служи створење Његово, човека, и да се све жртвује за њега, од животиња и птица, малих и великих, све до биљака – па се још и сам Бог жртвовао да искупи човека. Па немојмо бити равнодушни према свему томе и рањавати Га својом великом незахвалношћу и безосећајношћу, него хајде да Му благодаримо и да Га славословимо!

9 коментар(а)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *