НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ОДГОВОРНОСТ ЉУБАВИ – „ЧИСТИМА ЈЕ СВЕ ЧИСТО“
 
Духован човек је „огањ који сажиже“
 
Старче, како се у данашњем друштву може живети исправно, хришћански, а да се не саблажњавамо о људе који живе далеко од Бога?
 
– Зашто би се требало саблажњавати о људе који нису у Божијој близини? Кад би неко тако живео у породици и имао још петоро-шесторо браће и када би двоје-троје од њих одвукао сатана, па би живели грешним животом, да ли би га њихов грешни живот саблажњавао?
 
Не, него би патио због њих, јер су му браћа.
 
– Е, видиш, зло се налази у нама. Немамо љубави и зато остале људе не доживљавамо као браћу него се саблажњавамо о њих. Сви смо једна велика породица и браћа међусобно, јер су сви људи деца Божија. Ако стварно мислимо да смо сви међусобно браћа, онда ћемо патити због оних који живе у греху и нећемо се саблажњавати њиховим животом, него ћемо се молити за њих. Уколико се саблажњавамо значи да зло није изван нас него у нама. Кад год се саблазнимо треба да кажемо себи: „Колико људи сам ја саблазнио? За име Божије, зар да не истрпим свога брата? Како ће мене Бог трпети поред свега што чиним?“ Помислите на Бога, на Пресвету Богородицу и анђеле који виде све људе на земљи – као да се налазе на неком балкону и гледају на трг на коме је окупљено много људи – једни краду, други се свађају, трећи телесно сагрешују… Како их трпе! Како они трпе свеукупно зло и грех који постоји на свету, а ми не можемо да отрпимо свога брата! То је страшно.
 
Старче, шта значе речи апостола Павла да је „наш Бог огањ неугасиви“ (Јевр. 12, 29)?
 
– Кад убациш у камин хартију, смеће шта ће бити са њима? Зар неће изгорети? Тако је и код духовног човека. Све што у њега убаци кушач, бива спаљено. „Огањ неугасиви!“ Кад се у човеку распали божански огањ све што је рђаво бива спаљено. Ружне помисли више се не задржавају у њему. Односно, ђаво не престаје да убацује ружне помисли, али их духован човек, будући да је огањ, сажиже. Потом се ђаво умори и престаје. Зато ап. Павле и каже: „Чистима је све чисто“. У таквим људима, дакле, нема ништа нечисто. Чисте људе и у блато да бациш они ће остати чисти, као што сунчеви зраци, где год да падну, остају светли и чисти.
Духован човек се поводи за светитељима, али га телесни човек не раздражује. Гледа га, осећа бол због њега, али на њега не утиче то зло. Човек осредње духовности, мења се на боље под утицајем духовног човека; али под утицајем телесног човека мења се, пак, на горе. Телесни човек не схвата човека достиглог до светости, док га други телесни човек раздражује. И док демонизовани човек одмах бежи чим види човека достиглог до светости, дотле се телесни човек приближава светитељу да би га искушао и саблазнио. Човек који је доспео у стање становника Содома саблажњава се чак и о анђеле (Види Пост. 19,15). Смирени човек, чак и ако је духовно неискусан, разликује анђела Божијег од ђавола јер има духовну чистоту и тиме је сроДан анђелу. Самољубив и телесни човек, осим што лако пада у демонску замку, својом телесношћу и сам шири зло и својим духовним микробима заражава душе склоне болестима.
 
Старче, како неко може доспети у стање да све види чисто?
 
– Треба прво очистити срце да би у њему почивала благодат Божија. Зар се не каже у псалму: „Срце ми чисто саздај Боже“ (Пс. 50,12)? Кад се срце очисти, било мушко или женско, онда се Христос настани у њему. Такав човек не саблажњава друге нити бива саблажњен од других, него шири око себе благодат и побожност. Човек који чува и одржава своју духовну чистоту задржава и божанску благодат у себи. Тако све види чисто, а оно што је нечисто уме да искористи на добро. Исцељује га у својој духовној радионици. Од нечисте хартије прави марамице или свеске, од употребљеног метала прави свећњаке итд. Насупрот томе, човек који је подлегао лукавости и размишља лукаво, чак и оно што је добро претвара у зло, као што фабрика оружја од злата прави метке, и топовске гранате јер су њене машине и калупи тако устројени.
Кад неко почне да прави уступке греху он прво потамни изнутра, а очи душе се замућују и он све нејасно види. Потом бива заражен грехом и грех га смућује. Чак и оно што је чисто може видети као грешно. Постоје, на пример, људи који не могу да верују да има младића или девојака који живе истински чистим животом. „Немогуће је“, кажу, „да тога има данас.“ Они су, јадници, толико огрезли у грех да грех виде свуда око себе.
Људи који спавају са „покварењацима“ не могу да замисле да постоје други који спавају са анђелима. Мада, не треба очекивати од свиња да воле и поштују љиљане. И Сам Христосто каже: „Не.мећите бисере пред свиње“ (Мт. 7, 6). Зато је добро да онај ко живи духовно и чисто буде изузетно опрезан и не меша се много са посветовњаченима, нити да им пружи духовни повод да буде изложен оштећењу и да не би он оштетио друге. Телесни људи имају другачији типик и други (тј. ђаво) им одређује правила и не разликују свето миро од колоњске воде.
 
Старче, може ли неко, ко жели да живи у Христу, бити спречен од спољашњих искушења“?
 
Не. Од Христа може да нас одвоји само наш недухован живот. „Покварењак“ има следећи задатак: да ствара саблазни и шири зло, да напада људе, некад жестоко и отворено, а некад лукаво.
Христос нас увек воли, а налази се поред нас кад живимо сагласно Његовој вољи. Зато кад видите саблазни немојте се бојати и паничити. Ако човек те ствари не буде решавао на духован начин, неће се радовати ни један једини дан јер ће ђаво у њему. наћи свој циљ, тј. рањиву тачку, и непрестано ће стварати саблазни, како би га мучио, данас овим, сутра оним, прекосутра нечим трећим.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *