ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ПРАВЕДНОСТ И НЕПРАВЕДНОСТ – ПРИХВАТАЊЕ НЕПРАВДЕ
 
Света јуродивост
 
– Старче, колико има отшелника[1] на Светој Гори?
 
– Не знам. Кажу да их је седам.[2] Већ неколико година веома је тешко наћи мирно место за подвизавање. Зато је неколицина отаца, док су на Светој Гори још постојали идиоритмијски[3] манастири, пронашли други начин да живе у подвигу. На пример, рекли би: „Овде нема мира, отићи ћу у неки идиоритмијски манастир и радићу да сакупим новац“ и други су им то поверовали. Одлазили би у идиоритмијски манастир, радили онде два – три месеца и после тога би тражили велику повишицу. Пошто је не би добили, рекли би: „Немам интереса. Отићи ћу.“ Узели би мало двопека и одлазили. Крили би се у некој пећини и подвизавали се. Остали су имали утисак да су отишли да раде на неко друго место. А ако би у манастиру питали: „Шта је било са оним оцем, је ли био овде?“ говорили би: „Јесте, био је, али какав чудан човек! Хтео је одавде да покупи новац. Тражио је повишицу. Монах, па тражи повишицу! Какав је то монах?“ Међутим, такав отшелник би имао добробит и од подвига у коме је живео и од оптужби других, а имао је добробит и од крадљиваца. Зато што би лопови сазнали да тај и тај има новаца, отишли би у пећину, мучили би га, али ништа не би нашли.
 
Старче, како да се угледам на врлину неке сестре, ако је она крије?
 
– Када је не би крила, не би била врлина. Светитељи су се више борили да сакрију своју врлину, него да је стекну. Знате ли шта су чинили луди Христа ради? Прво би напустили световни начин мишљења и проникли дубоко у јеванђелску истину. Али, како им то није било довољно, доводили су се у стање свете јуродивости зарад љубави Христове. Уопште их није дотицало што год да им чине, или говоре други. За то је, међутим, неопходно велико смирење. Човек из света, међутим, много се потреса ако му неко каже нешто рђаво, или се жалости ако га не похвале за нешто што је учинио. Ови се, међутим, радују када људи имају погрешно мишљење о њима.
У стара времена, било је Отаца који су се чак претварали да су ђавоимани, како би сакрили своју врлину и како би други променили мишљење о њима. Када сам био у манастиру Филотеј[4], који је тада још био идиоритмијски манастир, био је тамо један отац, који се раније подвизавао у Вигли[5]. Чим је схватио да су оци наслутили његов подвиг и његов духовни напредак, отишао је са благословом свог духовника. „Хајде,“ рекао им је, „досадило ми је да овде једем расквашени двопек. Идем у неки идиоритмијски манастир, па да једем и месо, да живим као човек! Морам ли да будем овде?“ Тако је отишао у Манастир Филотеј и претварао се да је ђавоиман. Дочула његова сабраћа да је постао поседнут, па су, међу собом, о њему говорили: „Штета, јадан, постаде ђавоиман. Али, то се могло очекивати. Оде одавде у идиоритмијски манастир да би тамо јео месо, јер му је досадило да овде једе расквашени двопек.“ А шта је он, у ствари, радио? Више од двадесет пет година није јео кувано јело и није спавао. По целу ноћ је ходао по ходницима, са фењером у руци, да не би заспао. Кад би се уморио, на кратко би се наслонио на зид, па чим би га мало ухватио сан, шапатом би почео да изговара молитву: „Господе Исусе Христе…“ па би наставио умно. Понекад би му измакла и чула се понека молитва. Када би срео неког од монаха, говорио би му: „Моли се, моли се да оде демон.“ Тако су га сви сматрали поседнутим. Један сасвим млади монах рече ми једнога дана: „Ух, тај поседнути!“ „Не говори тако“,рекох му, „он поседује многе врлине, али се претвара да је поседнут.“ После тога га је поштовао. Када је умро, нашли су га како у руци држи парче хартије на коме су била исписана имена све његове сабраће, а поред сваког имена био је погрдни надимак, само да би осујетио, чак и мртав, и најмање добро мишљење које би неко могао да има о њему. Одисао је миром. Видиш, све је учинио да се прикрије, али га је благодат Божија одала.
Зато нико не треба да доноси суд о неком човеку на основу тога како изгледа, ако није у стању да просуди шта у себи крије.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Године 1950, када je старац Пајсије први пут отишао на Свету Гору, док је тражио путељак који води од Кавсакаливије до скита (испоснице) Свете Ане, сусрео је једног отшелника „…озарена лица – могао је имати око седамдесет година – по одећи се видело да није обичан човек. Целом својом појавом изгледао ја као светитељ!“(Героутос, Псисгши ‘Аушре1тоо, ‘АушреТтш. Патерес, ка1 AyiopeiTiKa, екб. ‘I. ‘Hao^. Ебауу. l’Ico. 6 (c)еоА,6уос,, Еоорсвтт) (c)еааа-Xov’.kxc, 1993. а. 46 к. е.). Када је упитао испосника где борави, он му је одговорио: „Негде овде“, и показао му врх Атоса. Касније, искусни старци Су га уверавали да је на врху Атоса у безмолвију живело дванаест отшелника.
  2. Разговор се води новембра 1988. год.
  3. Идиоритмијским се назива манастир у којем сваки монах има свој пропис, а за свако задужење плаћа му старешина који управља манастиром.
  4. Од 1956. до 1958. године
  5. Испосница Вигла налази се на југоисточном делу полуострва Атос.

8 коментар(а)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *