ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ДАНАШЊА ЦИВИЛИЗАЦИЈА – СПОЉАШЊА БУКА И УНУТРАШЊИ МИР
 
Уништили су и мир Светих Места
 
Немирни светски дух нашег времена уништио је, на жалост, својом тобожњом цивилизацијом чак и мир Светих Места, која уносе спокојство и освештавају душе. Немирни човек никада нема мИра. Нису нигде оставили ни једно једино место у миру. Чак су и од Светих Места сада направили!… Како пише у житију Одшелнице Фотине[1] у пустињи у којој се подвизавала подигли су киоске; кантине!… у испосницама у којима се беху подвизавали толики монаси, толики светитељи, Енглези су продавали освежавајуће напитке! Готово је са пустињом! Куће, радиоапарати, продавнице, хотели, аеродроми! Баш као што каже свети Козма: „Доћи ће време када тамо, где наши момци сада одлажу своје кремењаче, цигани остављати виолине!“ Хоћу да кажем, тако смо и ми завршили: тамо где су се подвизавали, где су своје бројанице одлагали монаси, сада држе радиоапарате и освежавајуће напитке!… Е, све ми се чини, да убрзо ни то никоме неће бити потребно. Како ствари стоје, све ми се чини да се живот ближи крају. Завршава се живот, ближи се крај овоме свету.
 
Старче, има ли сада на Светој Гори јoш мирних места?
 
– Ма одакле сада тамо мирно место? Стално праве нове путеве кроз шуму! Аутомобили одавде, аутомобили оданде! Чак су и на места која су важила за пустињачка и испосничка довезли аутомобиле. Питам се шта траже ти људи у пустињи! Арсеније Велики је у пустињи слушао како шушти трска на поветарцу и говорио: „Каква је то бука? Да није земљотрес?“ Шта би било да су Свети Оци морали да гледају ово што се данас дешава!
Некада су се монаси, који су по послушању послуживали за трпезом, или у гостопримници, много умарали. Морали су да оперу тањире, да орибају бакарно посуђе… Данас имају помагала, имају разна савремена средства од којих већина подиже буку. Сећам се, ми смо у општежићу у великим ћуповима доносили воду са једног извора, ручном дизалицом, уз помоћ ужади, полако смо их подизали до трећег спрата. Сада пумпају воду моторном црпком и стално чујеш оно: „дрн-дрн“. Подрхтавају зидови, звече стакла на прозорима! Да бар ставе некакав пригушивач. У војсци, за време грађанског рата, пригушивачем сам пригушивао радио пријемник, па га ни они преко пута нису чули.
Једног дана дођоше у моју келију монаси из једног манастира и почеше врло гласно разговарати. „Тише мало“, кажем једном од њих, „чују нас свуда наоколо!“ Али он ништа. „Тише“ поново му кажем. „Благослови, старче“ одговори ми он, „навикли смо да вичемо у манастиру, јер имамо генератор и морамо да говоримо гласно, да бисмо се чули.“ Чујеш ли? Уместо умно да се моле и говоре тихо, они вичу на сав глас, јер имају генератор! А зло је у томе што тако дају себи одушка, као нека данашња деца, и слушају то дрн-дрн…, па тако тај дух улази и у монаштво. Дотле смо дошли: то им се, значи, допада.
Виdео сам јутрос једну сестру: личила је на астронаута! Силазила је одозго путем са сламним шеширом на глави, маском на носу и косилицом у руци, сва поносна! Астронаути се нису поносили толико када су се вратили са месеца! Убрзо чујем: врррр……. Погледам, а она коси траву оном косилицом! Ма нема више места где се не чује некакво вррр… Заврши она своје, а онда дође други, са још једним „вррр“, и поче да оре! Ишао је са тим тамо, амо. Онда узме другу машину да издрља земљу. Ето, шта нас је снашло!
 
Али, старче, кад већ постоје машине да нам олакшају посао…
 
– О, само да знате колико их има! Само избегавајте, колико год можете, избегавајте она бучна, избегавајте буку. Бука нас изводи из манастира. Чему вам служи она табла доле на којој пише „Исихастирио“ [у преводу: „Тиховалиште“]? Боље напишите „Бучилиште“, или „Узнемиравалиште“! Шта ће нам манастир у коме нема тишине за тиховање? Зар још нисте схватиле колико је слатко безмолвије? Да сте то схватиле боље бисте ме разумеле и схватиле бисте још понешто. Да сте икада окусиле духовне плодове безмолвија, било би свакако и позитивног немира и више бисте у духовном животу тежиле светом безмолвију.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Отшелница Фотина родила се 7. јануара 1860, у Дамаску у Сирији. Родитељи су јој били Грци. Око 1884. одлази у пустињу преко реке Јордан. 1915. год. због Првог светског рата, била је принуђена да оде у Јерусалим, где је остала до краја рата. Потом је Отишла у пустињу западно од Мртвог Мора, где се подвизавала све до своје смрти. – Архимандрит Јоаким Специерис, Одшелница Фотина, Келија Св, Бесребреника, Нови Скит, Св. Гора, 1994.

9 коментар(а)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *