ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ОДГОВОРНОСТ ЉУБАВИ – И САМО ПРИСУСТВО ХРИШЋАНА ЈЕСТЕ ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ
 
Примери најбоље говоре
 
– Старче, да ли људи који живе духовно у свету треба да показују да посте?
 
– Кад је реч о утврђеним постовима Цркве као што су среда, петак, Ускршњи пост, итд., онда треба, јер је то исповедање вере. Друге постове који бивају из посебне жеље за подвигом, из љубави према Христу или да би нам се услишила молитва, онда их треба постити тајно.
Наш циљ је да живимо православно, а не само да говоримо или пишемо православно. Видиш, зато једна проповед не поучава, не утиче на другог човека, ма колико да је добра, уколико проповедник не живи у складу са својим речима.
 
А ако слушалац или читалац има добро настројење?
 
– Е, тада он већ има божанску благодат и зато му то бива на корист. Али неко ко нема добро настројење узеће и преиспитати оно што говори проповедник и то му неће бити на корист. Размишљати на православан начин је врло лако, али живети тако је врло тешко. Једном је неки богослов држао проповед и рекао слушаоцима да треба да дају крв јер је била велика потреба. И стварно су га многи послушали, али он сам није дао ни једну кап, иако је имао крви… у изобиљу. Многи су се због тога саблазнили. “Ја сам”, говорио је, “својом проповеђу учинио много и подстакао сам људе да дају крв, а то је као да сам дао највише крви.” Тако је повлађивао својој помисли. Али боље би било да није држао ту проповед, већ да је без речи отишао и дао крв. Дела су важна. Један посетилац ми каже: “Ја сам десничар” и пошто није имао никакве везе са црквом питам га: “Ако се не осењујеш крстом, шта ти то користи?” рекох му. “Ако не прави знак крста, од какве је користи што је рука десна? По чему се разликује од леве којом се и овако и онако не осењујемо?” Ако си десничар и не осењујеш се крстом, по чему се разликујеш од левичара? Ствар је у томе да будеш духован човек, да будеш у близини Христовој и тада ћеш помоћи и другима.
Кад човек води исправан живот то се прочује надалеко. У једном нашем граду је живео један протестант који је свакога осуђивао, свештенике, епископе. Близу тог града у једном манастиру се подвизавао неки монах. Десило се да је неки безбожник неком приликом упитао протестанта: “Добро, осуђујеш свештенике и епископе а шта кажеш за овог аскету?” Одговара му протестант: “Њега признајем јер се разликује од осталих.” Верујући човек, без обзира где живео, ако је исправан може много да помогне! Сећам се да је један мој познаник био полицајац на граници. Тамо су били и Срби комунисти и то од оних најбезбожнијих, најдоследнијих чланова партије. Када су српски свештеници долазили на грчку границу, тај мој познаник полицајац им је љубио руку. Комунисти су то приметили. Било им је чудно што грчки полицајац љуби руку српском свештенику! То је на комунисте оставило дубоки утисак и натерало их да размишљају о вери.
Колико могу бити од помоћи они који имају свој став и који му остају доследни! Зато се и ја посебно старам о неким истакнутијим људима и гледам да им помогнем, јер они својим ставом могу да служе као добар пример. Ево такав пример може да буде један мој познаник, генерал. Јер, што год чини, чини то од свег срца, из дубине душе. Ништа не чини површно. Остали, гледајући у њега, морају да се замисле и на тај начин он им помаже. Некада су људи на власти, чак И на обласном нивоу, имали принципе, имали су вере. Знате ли шта је једна жена из управе једног града рекла неком члану градске владе? Једном је пошла са мужем на некакав свечани ручак, а било је време Госпојинског поста. На гозби је било свега и свачега, рибе, меса… Она није ништа јела, јер је била на поету. Приметио је то један члан градске владе, па јој рече: “Болесници и путници имају разрешење од поста.” “Да, путници на четири точка!” Одговори му она и није ни окусила оне ђаконије. Тој гозби је, међутим, присуствовао и један клирик који иМ се свима обратио: “Велика ми је част што се налазим међу вама…” и тако даље. Изговорио је брдо похвала. Међутим, супруг оне жене му упаде у реч: “Не уздајте се у кнезове, у синове људске, у њима нема спасења” (Псал. 146,3). Јер онај је почео да им ласка. Другом приликом, опет, иста та жена рекла је професору Богословског факултета: “Немојте због ситница да обарате свештенике на испитима. Гледајте да положе, јер епархијама недостају свештеници!” Хоћу да кажем да су се некада људи из локалне власти занимали за Цркву и служили су народу за пример.
Данас би људима могло бити од велике помоћи кад бисмо им ми, хришћани, пружили пример својим животом у Христу. Хришћани треба да се одликују духовним јунаштвом, племенитошћу и пожртвованошћу. Зато говорим мирјанима: “Љубите Христа, будите смерни, испуњавајте своје дужности и Христос ће учинити да људи примете вашу врлину.” Врлина има особину да “одаје” човека, где год се налазио. Чак и да се сакрије и прикрије јуродивошћу, врлина ће га “одати”, макар и касније, а то сакупљено благо, које ће се изненада открити, много ће помоћи другим душама. Тада, можда, још и више.

13 Comments

  1. Слава Богу!
    И хвала на вашем труду који сте уложили за овај сајт

  2. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

    • Ima razlike, katolico se klanjaju papi, a Pravoslavni Hristu, pridji Pravoslavlju, dodji i vidi, dobrodosao si ovamo, otkaci se od katolickih lazi i dodji u Pravoslavlje. Pravoslavlje jednostavno odise istinom

      Seti se one Bozje zapovesti: Bogu se jedinome klanjaj, i Njemu jedinome sluzi!
      Tu zapovest katolicizam krsi prvu, a o pricescu i da ne pricam.
      Samo dodji na jednu liturgiju i neces se pokajati.

  3. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po” receptu”Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima “Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me” Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  6. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  7. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.