ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ДАНАШЊА ЦИВИЛИЗАЦИЈА – ПОЈЕДНОСТАВИТЕ СВОЈ ЖИВОТ, ДА ИШЧЕЗНЕ ТЕСКОБА
 
Раскош монахе чини световним
 
Старче, у којој мери приличи да се украси један храм?
 
– У наше време, колико је нешто једноставније, чак и у храму, утолико више помаже, зато што данас ми не живимо у Византији.
 
Олтар, на пример, како треба да уредимо?
 
– Да га уредите… „по монашки“! Колико можете, све нека буде једноставно и благочестиво. Преподобни Пахомије[1] је био искривио стубове у цркви, како се људи не би дивили његовом делу. Сећате ли се те приче? Преподобни Пахомије беше сазидао уз велики труд и пажњу цркву у једном од манастира, а стубовима беше израдио дивна постоља. Са уживањем је посматрао ово своје дело и дивио му се. Но, после размисли како тo што се толико дивљаше свом делу није било по Богу. И тако, он ти исповеза ужадима и канапима све стубове и, пошто се прво помоли, рече својој братији да их повуку. Тако се стубови у цркви искривише.
Ја тамо у својој келији сваке године сечем лим и њиме крпим кров и прозоре, зато што су оштећени и улази хладан ваздух. Стављам и даске, и најлон, и тако затварам рупе. Рећи ћеш ми: „А зашто не направиш дупле прозоре?“. За то знам и ја, столар сам. Да сам хтео могао сам да направим прозоре сваки са три жљеба, али то онда не би био калуђерски живот. Зид ми је такође у лошем стању. Могао сам и од других да затражим помоћ и да средим испосницу, али и овако ми је добро. Зар да направим толики издатак због једног зида, онда када други имају много важније потребе? То ми не помаже. Ја ако имам пет стотина драхми у џепу, више волим да узмем крстиће и иконице, па да их дам неком мученику, да од тога има [духовне] помоћи. Ја се радујем када дајем. И да ми нешто треба, не трошим новац на себе.
Као када неко почиње да улази у духовност, никада се не насити, тако је и са лепим стварима: никако да се засити. Знаш ли како би требало сада да буде? Немој да се стараш о лепо изграђеним кућама, већ прави само оно што је неопходно, а да се молитвом окренеш невољама и мукама народним, ако немаш шта да им даш, а милостињом кад имаш. Да се молите, а од послова да свршавате само оно најнеопходније. Ништа од онога што ми радимо није дуговечно. Да ли вреди да ми томе посвећујемо свој живот, а толики други да се муче, и да умиру од глади? Просте куће и скромне потрепштине умно преносе монахе до пећина и оскудних подвижница светих Отаца, и тако имају духовну корист од ових ствари. А све оно што свет користи подсећа на светски дух, и монах тако остаје световњак у души. Недавно[2] су вршена ископавања у месту Нитрији, и тамо су пронађене прве монашке „келије“, испоснице. Мало касније пронађене су и неке позније, које су имале нешто од светскога духа, а оне последње које су ископане, а најмлађе, биле су уређене као салони богаташа из евога времена, са уметничким сликама на зидовима и томе слично, што је и призвало гнев Божији. Злочинци су их опљачкали и разорили.
Христос се родио у јаслама. Ако нас светски комодитет успокојава, Бог, Који на никога пљунуо није, на нас хоће: „Ја ништа нисам имао, рећи ће. А ви, јесте ли ви све ово нашли да је записано у Јеванђељу? То сте од Мене видели? Световни људи нисте, нисте ни калуђери. Шта ја да радим са вама? Где да вас ставим?“
Лепе и савршене ствари су световне ствари, и оне не доносе спокојство духовним људима. Сви зидови ће да се сруше. А душа… једна душа вреди више од читавог света. А шта ми чинимо за душу? Треба да отворимо духовну радионицу. Нека уђе у нас позитивни немир. Христос ће од нас тражити да Му кажемо у чему смо духовно помогли свету и којим смо се духовним делањем бавили, а не какве смо зидове саградили. Њих неће ни поменути. Тражиће се од нас да положимо рачун о свом духовном напредовању. Хтео бих само да ме разумете. Ја не кажем да се не гради, да се не зида, да се не ствара, или да то што се ствара не буде добро, већ да нам на првом месту буде духовност, а потом да се старамо о свему другом, уз духовно расуђивање.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Преподобни, Пахомије рођен је у Египту, у месту Горња Тиваида, око године 280. Након одслуженог војног рока подвизавао се у једном напуштеном идолопоклоничком храму. Отприлике године 320, након божанског виђења, основао је први манастир Тавенисијота у Горњој Тиваиди. Укупно је основао девет мушких манастира и два женска. Упокојио се године 346. Био је утемељивач општежитељног монаштва у Египту.
  2. Изречено године 1986.

9 коментар(а)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *