НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ДАНАШЊА ЦИВИЛИЗАЦИЈА – ПОЈЕДНОСТАВИТЕ СВОЈ ЖИВОТ, ДА ИШЧЕЗНЕ ТЕСКОБА
 
Раскош монахе чини световним
 
Старче, у којој мери приличи да се украси један храм?
 
– У наше време, колико је нешто једноставније, чак и у храму, утолико више помаже, зато што данас ми не живимо у Византији.
 
Олтар, на пример, како треба да уредимо?
 
– Да га уредите… „по монашки“! Колико можете, све нека буде једноставно и благочестиво. Преподобни Пахомије[1] је био искривио стубове у цркви, како се људи не би дивили његовом делу. Сећате ли се те приче? Преподобни Пахомије беше сазидао уз велики труд и пажњу цркву у једном од манастира, а стубовима беше израдио дивна постоља. Са уживањем је посматрао ово своје дело и дивио му се. Но, после размисли како тo што се толико дивљаше свом делу није било по Богу. И тако, он ти исповеза ужадима и канапима све стубове и, пошто се прво помоли, рече својој братији да их повуку. Тако се стубови у цркви искривише.
Ја тамо у својој келији сваке године сечем лим и њиме крпим кров и прозоре, зато што су оштећени и улази хладан ваздух. Стављам и даске, и најлон, и тако затварам рупе. Рећи ћеш ми: „А зашто не направиш дупле прозоре?“. За то знам и ја, столар сам. Да сам хтео могао сам да направим прозоре сваки са три жљеба, али то онда не би био калуђерски живот. Зид ми је такође у лошем стању. Могао сам и од других да затражим помоћ и да средим испосницу, али и овако ми је добро. Зар да направим толики издатак због једног зида, онда када други имају много важније потребе? То ми не помаже. Ја ако имам пет стотина драхми у џепу, више волим да узмем крстиће и иконице, па да их дам неком мученику, да од тога има [духовне] помоћи. Ја се радујем када дајем. И да ми нешто треба, не трошим новац на себе.
Као када неко почиње да улази у духовност, никада се не насити, тако је и са лепим стварима: никако да се засити. Знаш ли како би требало сада да буде? Немој да се стараш о лепо изграђеним кућама, већ прави само оно што је неопходно, а да се молитвом окренеш невољама и мукама народним, ако немаш шта да им даш, а милостињом кад имаш. Да се молите, а од послова да свршавате само оно најнеопходније. Ништа од онога што ми радимо није дуговечно. Да ли вреди да ми томе посвећујемо свој живот, а толики други да се муче, и да умиру од глади? Просте куће и скромне потрепштине умно преносе монахе до пећина и оскудних подвижница светих Отаца, и тако имају духовну корист од ових ствари. А све оно што свет користи подсећа на светски дух, и монах тако остаје световњак у души. Недавно[2] су вршена ископавања у месту Нитрији, и тамо су пронађене прве монашке „келије“, испоснице. Мало касније пронађене су и неке позније, које су имале нешто од светскога духа, а оне последње које су ископане, а најмлађе, биле су уређене као салони богаташа из евога времена, са уметничким сликама на зидовима и томе слично, што је и призвало гнев Божији. Злочинци су их опљачкали и разорили.
Христос се родио у јаслама. Ако нас светски комодитет успокојава, Бог, Који на никога пљунуо није, на нас хоће: „Ја ништа нисам имао, рећи ће. А ви, јесте ли ви све ово нашли да је записано у Јеванђељу? То сте од Мене видели? Световни људи нисте, нисте ни калуђери. Шта ја да радим са вама? Где да вас ставим?“
Лепе и савршене ствари су световне ствари, и оне не доносе спокојство духовним људима. Сви зидови ће да се сруше. А душа… једна душа вреди више од читавог света. А шта ми чинимо за душу? Треба да отворимо духовну радионицу. Нека уђе у нас позитивни немир. Христос ће од нас тражити да Му кажемо у чему смо духовно помогли свету и којим смо се духовним делањем бавили, а не какве смо зидове саградили. Њих неће ни поменути. Тражиће се од нас да положимо рачун о свом духовном напредовању. Хтео бих само да ме разумете. Ја не кажем да се не гради, да се не зида, да се не ствара, или да то што се ствара не буде добро, већ да нам на првом месту буде духовност, а потом да се старамо о свему другом, уз духовно расуђивање.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Преподобни, Пахомије рођен је у Египту, у месту Горња Тиваида, око године 280. Након одслуженог војног рока подвизавао се у једном напуштеном идолопоклоничком храму. Отприлике године 320, након божанског виђења, основао је први манастир Тавенисијота у Горњој Тиваиди. Укупно је основао девет мушких манастира и два женска. Упокојио се године 346. Био је утемељивач општежитељног монаштва у Египту.
  2. Изречено године 1986.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *