НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ЗАВИСНОСТ ОД НЕБА – ВЕРА И УЗДАЊЕ У БОГА
 
„Без мене не можете чинити ништа“[1]
 
Ако човек не жели да се мучи треба да верује у ово што је Христос рекао: „Без мене не можете чинити ништа“. Треба, значи, са добрим наумом да се одрекне самога себе и да верује у силу Божију. Када се неко са добрим наумом одрекне самога себе, онда налази Бога. „Сву своју наду полажем у Тебе“.[2] Чак и најдуховнији људи нису сигурни за свој живот, и зато непрестано траже сигурност у Богу, полажу наду у Бога и одричу се свога „ја“, зато што „ја“ човеку доноси сву духовну несрећу.
Самоувереност је највећи и најгори наш непријатељ, јер нас изненада несмиљено баца у ваздух и оставља нас унесрећене на друму. Када човек поседује самоувереност, везане су му руке и не може ништа да учини, или је приморан да се бори сам. Резултат тога је да бива побеђен од непријатеља, или доживи неуспех и његово „ја“ се скрши. Добри Бог често мудро устроји да видимо и Његово божанско посредовање и неуспех који смо доживели због своје самоуверености. Када човек прати и испитује сваки догађај у свом животу, стиче искуство, постаје пажљив и тако напредује.
Христос је захтевао пре свега веру у силу Божију, а потом је чинио чудо.“Ако можеш вјеровати, све је могуће ономе који вјерује“ (види: Мк. 9, 23), говорио је. А не као што неки данас погрешно гoворе: „Човек има силу, и ако верује у своју силу, може све да учини. Зар не каже Јеванђеље „веруј“? Према томе, слажемо се.“ Да, Христос је рекао „ако можеш вјеровати“, али је под тим мислио: „Ако можеш вјеровати у Бога, у силу Божију“. Захтевао је убеђење човеково да верује у Бога и онда је помагао. Јеванђеље нигде не каже да треба да верујем у свој егоизам, него да верујем у Бога, у силу Божију и да верујем да она може да ми помогне, да ме исцели. Ти људи, међутим, окренули су све наопако, па кажу: „Човек има силу и треба да верује у самога себе“. Мисао да неко треба да верује у самога себе садржи или егоизам, или је демонска.
 
Старче, ти људи, када се догоди неко чудо, кажу да се оно догодило зато што је човек веровао да ће да се догоди.
 
– Иза тог егоистичког „тумачења“ крије се ђаволска сила. У Христове речи „вјерујеш ли…?“ (Јн. 11, 26) уплићу своје сопствено „вјерују“. Одатле проистиче и сав онај демонизам који постоји у свету. После ти кажу: „Не треба да поштујеш ни старо ни младо да би стекао своју личност“. Тако можеш да чујеш и овакав савет: „Згази их, сломи их да би ти успео“. Поштовање се сматра застарелим и ђаво тријумфује. Ако неко дете нешто мало каже без поштовања према родитељима, или старијим људима, напушта га благодат Божија, и оно пада под демонски утицај, а шта ће тек да се догоди, ако човек такво понашање прогласи „нормалним“!
 
Старче, а како то неко каже да верује у Бога, али не верује да нас Бог штити?
 
– Такав човек каже: „Верујем у Бога, али Бог нам је дао памет, да бисмо могли да чинимо што год хоћемо.“ Или каже: „Ја сам бог. Зар не каже Писмо: „Богови сте, и синови вишњега сви“ (Псал. 82, 6)? Не размишља о томе да, како би неко био бог по благодати, треба да поседује благодат Божију, него је по својој памети сам себе начинио богом. Једно је да неко поседује благодат Божију и по благодати постаје бог, а друго је да самога себе начини богом. Прво самога себе начини богом, а заврши тако што постаје безбожник.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. види: Јн. 15, 5.
  2. (c)eoxoKio pi т)хоо

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *