НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ПРАВЕДНОСТ И НЕПРАВЕДНОСТ – ТРАЖЕЊЕ ОПРАВДАЊА УДАЉУЈЕ БЛАГОДАТ БОЖИЈУ
 
Онај ко на прави начин испитује самога себе, не оправдава се
 
Зашто ми се дешава, старче, да се оправдавам, иако осећам ту своју слабост?
 
– Ниси добро осетила своју слабост и зато се оправдаваш. Волимо сами себе, не желимо да имамо невоље, али не волимо напор. Хтели бисмо често да без напора стекнемо иметак. Треба бар да признамо.да тако, како се суочавамо са стварима, не идемо добрим духовним путем и да треба да се смиримо. Али у томе нема напора, постоји само признање.
 
Може ли неко да истражује и испитује самога себе, и да се ипак оправдава?
 
– Онај ко на прави начин испитује себе, не оправдава се, И видиш, има паметних људи, прешлих четрдесету, који чине највеће бесмислице. Зато што се ради о томе да чине само оно што им одговара. „Како мени одговара, како мени служи.“
 
Старче, зар онај ко се оправдава не види своје падове у духовној борби?,
 
– Што год чинио, исмејава га ђаво и све оправда, његову жељу, његов инат, егоизам и лаж.
 
Не би ли му помогло созерцање самога себе у Отачким књигама, а нарочито у Светом Писму!
 
За човека који размишља исправно, духовно, сви проблеми се решавају уз помоћ Светог Писма и Отачких књига. Све се тамо види савршено јасно и чисто. Али, човеку који уопште не ради духовно на себи, чија душа није очишћена, не помаже ни Свето Писмо, зато што све тумачи наопако. Боље је за њега да свој начин размишљања повери свом духовнику и да не тумачи сам оно што чита. Ако чита, на пример, Стари Завет, може рђаво да протумачи оно што ће да прочита и да се загади. Запазио сам да неки узимају нешто из духовних дела која читају и тумаче онако како њима одговара. Не ради се о томе да их не дира, или не разумеју оно што читају, него тумаче то тако да правдају сами себе. Ужасно! Али и оно што чују, и то сам схватио, ретко исправно разумеју. Ја, да претпоставимо, испричам неки догађај, да бих нешто нагласио, или подвукао. Ја хоћу да ставим тежиште на једну ствар, а неки покушавају, у целом догађају, да нађу нешто за шта би се ухватили како би оправдали неку своју ману, или грешку, само да би себи олакшали муке. Не мисле о томе да онај, о коме је у причи реч, није пазио и завршио је где је завршио, него кажу: „С обзиром да постоје људи у тако ружном стању, ми смо сасвим добро.“ Тако су нашли оправдање за себе. Ђаво има гомилу оправдања.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *