ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ГРЕХ И ПОКАЈАЊЕ – ИСПИТИВАЊЕ САВЕСТИ
 
Оно што је лажно не доноси спокојство
 
Ако је неко, старче, створио некакав свој свет, зато што верује у своју помисао, могу ли му други помоћи својом молитвом?
 
– Зашто му је потребна помоћ, када је себи створио свој свет?… Зар је мала ствар да неко себи створи цео један свет?… Слушај добро: ако неко својом помишљу ствара сопствени свет, мислиш ли да је због тога спокојан, да због тога осећа радост? То је лажан свет. А лаж не чини човека задовољним. Рецимо, да неко буде принуђен да слаже како би извукао некога из неприлике. Може бити да га чак спасе од смрти, али тиме лаж не престаје да буде грех. Или, неко једном, са добром намером, изговори лаж, како би помогао у некој ситуацији да не дође до саблазни. На пример, дође у манастир, кришом, неки познати човек да исприча свој породични проблем, како би олакшао душу. После тога дође, претпоставимо, његов брат, и пита те: “Да ли је овамо долазио тај и тај?” Ако му кажеш: “Долазио је”, то би створило велики проблем, јер би одала оног другог. Онда му кажеш: “Не знам”. Јер, ако кажеш “доЛазио је”, може још и да га истуче! То је, онда, нешто друго. Али човек мора добро да пази, јер ако се десе три-четири такве ситуације, онда све може да се измакне контроли, па да човеку мало-помало пређе у навику да се користи лажима, иако у доброј намери, и да стекне наопаку савест. Може да стигне дотле да почне да прича читаве бајке, а да то уопште не смета његовој савести. После се то развије у читаву науку.
Ех, како Поједини људи лепо живе сa лажју, ако се увежбају! О! Могу да измисле читаву бајку и да те убеде да је истина! Једном je дошао у Колибу један мој познаник. Била је тамо, у то време, једна група земљака неког дечака коме сам помогао. А тај дечак, сиромах, иако је био паметно и добро дете, био је велика ленштина, није хтео ништа да ради. Био је научио да луња. Четири године су покушавали да га призову памети. Рекао сам, онда, његовим земљацима: “Постарајте се ви да нађете за дечака некакав посао. Ја сам већ раније покушао да му помогнем. Послао сам га својим познаницима у Касторију да изучи крзнарски занат, али је то напустио. Млад је, била би штета да пропадне. Има само мајку, отац му је умро.” Почне, онда, онај мој познаник да им прича: “Да, постарали смо се отац Пајсије и ја да га пошаљемо онамо да изучи за крзнара. Па, пошто је отишао оданде, дао сам поприличну суму новца само за телеграме које сам слао његовим газдама, како се не би узнемиравали! Али; не смета, о томе не треба ни говорити. Отишао сам онда до оца Пајсија да му кажем да није успело”! “Шта то овај прича?” помислио сам. Нисам хтео ништа да кажем, да га не увредим. Иако је за тог дечака први пут чуо тада од мене, измислио је читаву причу, како смо се он и ја заједно постарали за дечака, како смо нашли решење да га пошаљемо да изучава крзнарски занат и све остало!
 
Је ли све то причао пред вама?
 
– Да, причао је преда мном. Били су ту и други.
 
Па шта је имао од тога?
 
– Шта је имао! У оном тренутку осећао је некакво самозадовољство, али после се мучио. Да није можда био спокојан и миран?
 
Када неко прича о неком догађају мало преувеличава..
 
– Да, мало зачињено!
 
Да ли то чини из славољубља?
 
– Ех, зашто то чини? Говори тако из славољубља и егоизма.
 
Шта би могло дa помогне таквом човеку да то исправи?
 
– Да престане да лаже. Треба да зна да лаж, чак и ако није најтежи грех, не престаје да бива грех.
 
Може ли се десити, старче, да нам дају нешто да би нам поласкали, а ми да мислимо да то заслужујемо?
 
– Пази, ако ти кажем: “Ти, сестро, можеш да се узнесеш до духовне величине своје светитељке!” можда ћеш кисело да се насмејеш, али у себи више нећеш бити спокојна. Оно што је лажно не успокојава, јер у њему нема благодати Божије. И неправедан човек када чини неправду и каже: “Ово је моје” нема спокојства. Ето, Турци у Цариграду, иако су прошле толике године од пада Цариграда, када виде Грке да долазе онамо, осећају да поседују нешто отето и гледају на њих као да су дошли власници отетог поседа! А они су Турци и прошло је толико година!

13 Comments

  1. Слава Богу!
    И хвала на вашем труду који сте уложили за овај сајт

  2. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

    • Ima razlike, katolico se klanjaju papi, a Pravoslavni Hristu, pridji Pravoslavlju, dodji i vidi, dobrodosao si ovamo, otkaci se od katolickih lazi i dodji u Pravoslavlje. Pravoslavlje jednostavno odise istinom

      Seti se one Bozje zapovesti: Bogu se jedinome klanjaj, i Njemu jedinome sluzi!
      Tu zapovest katolicizam krsi prvu, a o pricescu i da ne pricam.
      Samo dodji na jednu liturgiju i neces se pokajati.

  3. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po” receptu”Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima “Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me” Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  6. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  7. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.