ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ГРЕХ И ПОКАЈАЊЕ – ПОКАЈАЊЕ ИМА ВЕЛИКУ МОЋ
 
Сузе покајања
 
Покајање је крштење сузама. Својим покајањем човек доживљава поновно крштење, поновно се рађа. Апостол Петар је својим одрицањем, на неки начин издао Христа, Али пошто „плакаше горко“ (Мт. 26, 75 и Лк. 22, 62), добио је опроштај због свог пада. Значи, искрено покајање које је у себи имао опрало га је, поново очистило. Видиш, Бог је прво створио земљу, море,’ сву творевину, па је тек потом од праха земаљскога створио човека. Човек се прво рађа телесно, а тек после, на крштењу, препорађа се духовно, од твари Божије, водом, и Духом Светим, благодаћу Божијом, – „водом и Духом“ (Јн. 3, 5) – и постаје нови човек.
 
Да ли то значи, старче, да Бог, као што је тада узео праха земаљскога и створио човека, тако и сада, на Крштењу, користи воду да га поново створи?
 
– Да, вода у себи символизује очишћење и зато свештеник при Крштењу потапа човека у воду. Човек спира са себе прародитељски грех, очишћује се од грехова, осењује га благодат Божија, облачи се у Христа и постаје нови, поново рођени, човек. То је дело Крштења. То је савршено јасно рекао Христос Никодиму, када га је овај упитао како човек може поново да се роди: „Заиста, заиста ти кажем: ако ce ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије.“ (Јн. 3, 5). Крштењем настаје, после пада, ново савршено створење Божије. Због тога човек, када не укаља свету Тајну Крштења, има много благодати Божије. Али и када га укаља, постоји крштење покајањем. Ако постане свестан свога греха, и трпи бол због тога, окупа се, очисти се на неки начин сузама покајања и на њега се поново спушта[1] благодат Божија.
 
А ја, старче, већ годинама нисам заплакала због неког свог греха, Нема ниједне једине сузе. Да ли то значи онда да не поседујем истинско покајање?
 
– Зар не осетиш бол када сагрешиш?
 
Осетим бол, али можда није довољно дубок.
 
– Немој да доносиш закључак само на основу тога имаш ли или немаш сузе. Сузе јесу једна од основних одлика (знакова) покајања, али нису и једина. Неки људи наглас плачу, а у себи се смеју. Бол у срцу и унутрашње јецање су унутрашње сузе, које су по вредности више од гласног плача. Један ми је, јадничак, говорио: „Како сам ја тврд човек, оче! Ниједне једине сузе! Срце ми је као камен. Какво тврдо срце имам! Ух!“. А у ствари био је много осетљив, мислио је да је тврд и безосећајан зато што није наглас плакао. Дубоко у себи, међутим, јецао је, стењао је, јадник, и могао си видети како му тежак јецај навире из дубине срца! А други, плаче – у ствари смеје се – и изгледа као ведро пролећно небо. Види, на пример, неког несрећника, ганут је, отплаче мало, а убрзо после тога, дословно каже: „А, како ја саосећам са болом, другога!“ Или, ако је приметио да му је канула понека суза током молитве, каже: „А, моју молитву Бог ће услишити, јер се молим са сузама!“ и не мисли више на то.
Постоје и неутешне сузе. Оне су од ђавола. Оне нису проистекле из.покајања, него из повређеног егоизма. Онда човек плаче егоистично, због свога пада. Повређен је што је својом непажњом пао у очима других, а не зато што је ражалостио Бога, па двоструко трпи бол. За, време партизанског рата, један капетан, партизан – Бог нека га дарује покајањем – ухватио је једног сиромашног оца породице, који је имао деветоро деце, бацио га на земљу и сурово га тукао, зато што се овај није слагао са његовом идеологијом. А тај човек био је некада у служби тог капетана. Јадник је викао: „Добро, зар ти није мене жао, имам деветоро деце. Зар се не сећаш како сам те носио на леђима? Шта сам ти скривио?“ Неко од капетанових другова, када је видео како овај сурово млати тог човека, повика на њега: „Еј, шта ти је учинио? Како ти није жао човека? Човек је отац породице.“ Капетан изненада груне у силан плач, јер је та примедба повредила његов егоизам!
Тај плач је егоистичан: он је као Јудино раскајање. Издао је Христа и после отишао код фарисеја да каже „сагреших“ али.они му рекоше: „Шта ми маримо за то?“ А у ствари био, је увређен, разбеснео се, бацио им је сребрњаке и отишао да се обеси из егоизма (Мт. 27, 35). Али, да се покајао, отишао Христу и рекао му „благослови“ био би спасен.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Спушта се благодат Божија: старац користи тај израз у значењу „пројављује сe делатно (осетно).

9 коментар(а)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *