НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ГРЕХ И ПОКАЈАЊЕ – ПОКАЈАЊЕ ИМА ВЕЛИКУ МОЋ
 
Покајање доноси утеху Божију
 
Старче, шта је утеха Божија?
 
– Шта је утеха Божија? Даћу вам један пример, како бисте боље разумели. Неко дете направи малу штету, поломи, на пример, неку очеву алатку, па се после жалости и плаче, јер штету сматра врло великом. Што он више плаче и признаје штету коју је направило и што више пати, то га отац више милује и теши: „Добро, дете моје, немој се жалостити, није важно, купићемо другу алатку.“ Али, дете, видећи очеву нежност, плаче још више. „Не могу“, каже, „да се не жалостим. Ево, сада ти треба та алатка, а ја сам је поломио“. „Али, дете моје, то није ништа, ионако је била стара“, каже му отац. Али дете се много жалости. И што је оно тужније, то га отац јаче грли, љуби и милује. Исто тако, што човек више трпи и што му је више жао због сопствене грешности или незахвалности према Богу, што више плаче што је својим гресима ражалостио Бога, Оца својега, то више га Бог награђује сладошћу Божијом и блажи му душу. Та жалост, додуше, у себи садржи много бола, али пружа, истовремено, и наду и утеху, .
Онај, међутим, коме је стало до утехе Божије, не треба да је иште. Треба да осећа на савести свој грех, да се покаје, а тада ће сама стићи утеха Божија. Једном је на Светој Гори дошло до неког сукоба и неколико њих је искомпромитовано. Случајно ме срете један од учесника у расправи и рече ми: „Ах, колико си ми био потребан да ме утешиш“. И то зато што га је неко сасекао. По свему судећи, тај други је био.у праву, Чим сам га чуо у то нисам сумњао! Да тражи утеху, а погрешио је! Да није тражио утеху, већ да се смирио и да је рекао: „Сагрешио сам, мрј Боже“, заслужио би утеху Божију. Он је сада, иако је сагрешио, желео даму ја кажем: „Није важно, немој да се жалостиш, није толико велика твоја кривња, ниси крив само ти, крив је и онај други.“ Ех, каква је то утеха? То је фарса. Утеха Божија може стићи само кроз покајање.
 
– А када, старче, после неког пада уследи стање кајања, али осећаш некакав душевни и телесни притисак, да ли то значи да покајање није било како треба?
 
– Првога дана оправдано долази до извесног притиска. Касније, међутим, ако је кајање истинско, ако човек осећа жалост и унутрашњи бол, осећа, истовремено и утеху Божију.
 
Да, али не заборавља свој грех.
 
Тако је, не заборавља га. Осећа наизменично бол и утеху. Даје самоме себи шамар за оно што је учинио, Бог га помилује, па опет, један шамар, па миловање… То је покајање које доноси утеху Божију.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *