НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
БОРБА ПРОТИВ ПОМИСЛИ – БОГОХУЛНЕ ПОМИСЛИ
 
Које помисли су богохулне
 
Старче, још увек не разумем када је помисао богохулна.
 
– Када нам на ум падну ружне представе о Христу, о Богородици, о светитељима, или о нечему светом и свештеном, или, пак, о нашем духовном оцу и тако даље, е, то су богохулне помисли. Такве помисли, чак, није добро да ико препричава.
 
Чак ни духовнику?
 
– Ако духовнику кажемо: „Долазе ми богохулне помисли о Христу, или о Светоме Духу, или о Пресветој Богородици, или о светитељима, или о теби, мом духовнику“, биће довољно. Такве помисли и греси све је то од ђавола, то није наше. Зато не треба да се жалостимо и за ђавоље грехе. Када сам се тек замонашио, у једном периоду ми је ђаво наметао богохулне помисли чак и у цркви, и много сам се због тога жалостио. Све оно што сам слушао да други говоре, када сам био у војсци, псовке и слично, о светитељима, све ми је то ђаво доносио у ум. Духовник ми је говорио: „Те помисли су од ђавола. Када човек почне да се брине и жалости због ружних помисли које му падају на памет у вези са светињама, то доказује да те помисли нису његове, него да долазе споља.“ Али ја сам се ипак жалостио. Одлазио бих у параклис Часног Претече да се помолим, а његова би икона мирисала светим миром, кад год бих јој се поклонио. Када би ми поново долазиле такве помисли, поново бих одлазио онамо у параклис и опет би икона мирисала миром! Једнога дана, у време божанствене Литургије, за време Трисвете песме, запојао сам и ја, сасвим тихо, „Свјати Боже“! Тада угледам како на врата цркве улази једна велика звер, застрашујућа, са псећом главом. Бацао је пламен из уста и очију! Окрену се и удари ме двапут, зато што сам појао „Свјати Боже“! Огледао сам се, да га није још неко видео, али није. Касније сам све испричао духовнику: „Десило се тако и тако.“ „Ево, јеси ли га видео?“ рекао ми је духовник, „то је био он. Јеси ли сада мирнији?“
 
Да ли човек, старче, увек разуме дa је нека помисао богохулна?
 
– Ако разум, којим га је Бог обдарио, ради свој посао, онда разуме. Неки ми, на пример, кажу: „Старче, како је могуће да постоји пакао? Ми се жалостимо када је неки човек у затвору, а колико тек треба да се жалостимо ако је у паклу“ То је, међутим, хуљење, јер се тако представљају праведнијим од Бога. Бог зна шта чини. Сећате ли се онога што прича свети Григорије Двојеслов? Једном је епископ Фуртунат отерао демона из неке поседнуте жене. Демон је после тога ишао по граду као некакав сиромашак и оптуживао епископа: „Тај немилосрдни човек ме је отерао“, викао је. „Зашто те је истерао?“ – упита га један човек, „како је то могао да учини? Дођи код мене, у моју кућу.“ И тако ђаво уђе у кућу тога човека. Убрзо му каже: „Хладно ми је, убаци још дрва у огњиште.“ Разгори човек ватру у огњишту. Пошто се ватра јако разгорела, уђе ђаво у дете тога човека, па га, јадно поседне, и дете скочи у ватру и опече се. Тек тада је онај човек схватио шта је епископ отерао и шта је он у своју кућу примио. Да би га истерао, епископ је морао нешто да зна.[1]
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Види:’Ауши Грлуорши тоо AiaA.6yoo, Evspysnv6q, xop.oq A’, ‘Yn6Qsmq AE’, екб. Мат0. Аауугј, AGrjvat 1980., o 510.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *