НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ДУХ БОЖЈИ И ДУХ ОВОГА СВЕТА – РАЦИОНАЛИЗАМ НАШЕГ ВРЕМЕНА
 
Разум (логика) у духовном животу
 
Старче, каква је улога разума у духовном животу?
 
– Ког разума? Овога света? Тај разум[1] нема никакве улоге у духовном животу. Анђели, Светитељи улазе кроз прозор, а ти их гледаш. Разговараш са њима, и они одлазе… Ако ово покушаш да испиташ и објасниш логички, разумом, то не иде. У наше време када су знања веома узнапредовала, поверење само у разум је на жалост, уклонило веру из темеља, и испунило душе питањима и сумњама. Због тога смо лишени чуда, јер се чудо догађа али оно се не објашњава разумом (= логиком). Насупрот томе, вера у Бога привлачи божанску силе надоле, и поставља на главу све људске логичке закључке. Чини чуда, васкрсава мртве и оставља науку отворених уста. Све везано за духовни живот споља изгледа наопако. Ко не обрне свој светски начин мишљења, и ко не постане духован човек, немогуће му је да позна тајне Божије које нам се јављају као чудне. Онај ко мисли да може да позна тајне Божије спољашњим изучавањем, личи на неког безумника који покушава да види Рај помоћу телескопа.
Разум чини многа зла када неко помоћу њега покуша да изучи оно што је божанско, да тако схвати тајне, чуда. Католици су са разумом дошли дотле да хемијски испитују Свето Причешће, да би видели да ли је оно стварно Тело и Крв Христова. Свети су, међутим, вером коју имају, увек видели Тело и Крв у светој Чаши, Још мало па ће доћи дотле да Светитеље ставе под рендген да виде у чему се састоји њихова светост! Одбацили су Духа Светога, а убацили су свој разум и сада се служе белом магијом. Једном католику, који је имао добру намеру – јадник се заплакао – рекох: „Једна од најважнијих разлика међу нама је ово: ви се ослањате на мозак, а ми на веру. Ви сте развили рационализам и уопште људска достигнућа. Својим разумом ограничавате божанску силу, јер сте божанску благодат оставили по страни. Ви у освештану водицу стављате конзерванс да се не поквари. Ми у оно што се покварило стављамо освештану водицу, да би постало добро. Верујемо у благодат која освештава, и освештану водицу чувамо по двадесет и по педесет година и она се уопште не квари“.
 
Да ли то значи, старче, дa логика, рационализам, долази пре Бога?
 
– Можда не долази логика него гордост? У суштини, оваква логика је пре искварена него исправна. Гордост је оштећење разума. Разум који је егоистичан је гнездо демона. Када се оваква логика преточи у наша дела, предајемо се ђаволу.
 
А када, старче, неко ко је духован треба да се супротстави искушењу, зар ту разум нема никакву улогу?
 
– Тада, човек треба да чини оно што је у његовој моћи, а оно што није нека остави Богу. Неки покушавају да све постигну само својим разумом. Такви су, на пример они који покушају да достигну умну молитву разумом. Стежу главу да би се сконцентрисали, и после их боли глава. Ако се ја супротстављам ономе чему треба да се супротстављам свакога дана, зар мислиш да бих то могао, тек тако, сам да чиним? Него, оно што као човек могу, то чиним, а остало ћу оставити Богу. „Бог ће, кажем, дати, указаће на оно што треба да буде“. Многи почињу: „Како ће ићи овај посао, и шта ће бити с овим или са оним“, и тако их и због ситница боли глава. Када неко покуша да ствари уреди само логиком, тада му се све помути. Требало би да Бога постави испред сваког свог дела. Да не чини ништа, без поверења у Бога, јер се касније његов разум бори и умара, а душа се лоше осећа.
 
Старче, рекли сте да не долазите у стање напетости. Како се то постиже?
 
– Не, не долазим, јер се стварима не супротстављам разумом. Ако мене заболи глава, заболеће ме од прехладе или од ниског притиска. Томе имам да се супротставим! Свакога дана ми долазе људи са својим проблемима, са својим боловима. Мислим на оне који су прошли кроз различите проблеме, кроз болести итд. И ако некоме буде боље, неће да каже да му је добро, па да се и ја порадујем мало, него и даље мислим да му није добро.
 
Како може монах да правилно доведе у ред своју помисао, а да се не умори од размишљања?
 
– Треба да је доведе у ред уз помоћ духовне, а не светске логике. Треба да окрене дугме на духовну таласну дужину. Да размишља духовно и да му је настројење духовно. Чак ни за мирјанина, који је духовни човек, светска логика не треба да има никаквог значаја. Светска логика, здрав разум, треба да има значаја за неког доброг човека који није верник.
 
На шта мислите, старче, када кажете духовно настројење?
 
– Духовно настројење је када се радујеш сасвим супротним стварима од оних којима се радују светски људи. Да се радујеш, на пример, када на тебе не обраћају пажњу. Једино стремљењима, сасвим супротним од светских, покренућемо се ка простору духовности. Хоћеш новац?. Дај и новчаник. Хоћеш престо? Посади се на клупицу.
 
Колики проценат логике имамо ми, старче?
 
– Вама треба повадити све шрафове и точкиће. Треба да се молим да вас задеси потпуни застој „логичког механизма“ због љубави, а то је онда божанско лудило, јер су у супротном у много бољем стању они који одлазе Лембети,[2] него они хришћани који поседују хладни рационализам, то јест логику гордости.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Када старац овде говори о разуму, он не мисли на дар (благослов) којим је Бог почаствовао човека, већ на рационализам, који је, како он сам каже „искварен“ и који одваја од вере у Бога, који одриче Божије промишљање и одбацује чуда.
  2. Психијатријска клиника у Солуну.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *