НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
БОРБА ПРОТИВ ПОМИСЛИ – ВЕРОВАТИ СОПСТВЕНОЈ ПОМИСЛИ
 
Веровање помисли ствара психолошке проблеме
 
Када неко има помисао, старче, да се ce u само њим баве како да је избаци?
 
– То је од кушача који хоће да се човек разболи. Тај човек мора да постане равнодушан према помислима, да им.никако не верује. Ако, на пример, човек, који пати од сумњичавости, види неког познаника како тихо разговара са другим његови познаником, помислиће: Говори о мени. Нисам то од њега очекивао!“ а оца двојица, у ствари разговарају о нечему сасвим другом. И ако не припази, сумњичавост се развија даље имало по мало докле стигне! Мисли дата прате, да га прогоне. Па још ако има конкретне податке да се други баве њиме, треба да зна да је непријатељ то тако сместио да га у то увери. Како то ђаво само уме да намести!
Познајем једног младића који, иако је изузетно интелигентан, верује у помисао која му говори да није уравнотежен. Пошто је прихватио помисли које му је мали покварењак донео, оне су створиле код њега гомилу комплекса. Покушао је да се убије, унесрећио је родитеље. Бог му је подарио способност и даровитост, али све то ђаво чини бескорисним и тако се муче и он и они око њега. Не могу да разумем зашто људи прихватају те ђаволске помисли, па им се живот претвара у муку, а онда још све то приписују Богу Који нам чини толика добра и толико нас воли. Што год да кажеш једном таквом човеку, ништа не помаже. Ако сам не престане да верује својим прмислима, које му доноси ђаво, само ће се бадава замарати.
 
Старче, осетљив човек је душевно слаб, да ли то значи да је болестан?
 
– Не. Усрдност и осетљивост су природни дарови, али, на несрећу, ђаво успева да их искористи. Често тако постиже да осетљив човек почне све да преувеличава, па не може да савлада неку тешкоћу, или почне са њом на кратко да се бори, па поклекне, разочара се, постаје несрећан и напослетку сасвим пропадне. Ако човек користи на добробит своју наследну осетљивост, она ће постати небеска. Ако, међутим, дозволи да је злоупотреби ђаво, пропашће. Јер ако човек не користи на добробит своје дарове Божије, искоришћава их ђаво. Тако одбацује дарове Божије, Уместо да благодари Богу, он све узима наопако. Осетљив човек може, када верује својим помислима, да заврши чак и у душевној болници, док равнодушан са својим „нема везе“ не иде, разуме се, добрим путем, али бар не завршава у душевној болници. Зато ђаво прогони осетљиве људе.
Други, опет, имају помисао или, боље речено, мали покварењак им доноси помисао да сy наследно оптерећени и настоји да их убеди да поверују да болују од нечега. Плаши их како би их смутио и из чиста мира учинио неблаготворним. Али чак и да постоји нешто наследно, благодаћу Божијом ништа није немогуће. Сећате ли се светог Кипријана који је од мага постао Јерарх Цркве и мученик Христов? Мојсеј Мурин, опет, од разбојника постао је осетљивији од многих великих Отаца Цркве. До какве узвишене духовности је он доспео! Када је свети Макарије дошао да га види, упита га Мојсеј:“Шта да радим? Од толиког света не могу да нађем мир.“ А онај му рече: „Мојсеју, Мојсеју, ти си много осетљив. Иди у Петрејску Арабију[1], јер ти не можеш да отераш сав овај народ!“[2] Превазишао је осетљивошћу чак и Арсенија Великог који је био из угледне пopoдице, образован, културан човек, а онај је био разбојник. Ето, видиш шта чини благодат Божија! Али он је поседовао велико смирење.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Унутрашња пустиња у северозападном делу Арабије.
  2. Види: Старечник, Авва Макарије Египатски

9 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *