НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ПРАВЕДНОСТ И НЕПРАВЕДНОСТ – О БОЖИЈОЈ И ЉУДСКОЈ ПРАВДИ
 
Праведни суд по Богу
 
Старче, шта је то праведни суд по Богу?
 
– Праведни суд по Богу је великодушност која у себи садржи и смирење и љубав. Бог је праведан, али је премилосрдан, и то милосрђе Његово односи превагу над Његовом праведношћу. Даћу ти један пример, да би боље разумела. Ако неки човек није никада имао прилике да чује за Бога, њему неће бити суђено на основу стања у коме јесте, него на основу стања у коме би био да је знао за Бога. Зато што, да је другачије, Бог не би био праведан. Божија праведност има своју математику: један и један некада су два, а некада су два милиона.
 
А како се, старче, примењује праведност по Богу према некоме ко греши?
 
– Људска правичност каже: Погрешио си? Треба да испашташ. А Божија праведност каже: Признајеш ли своју грешку и кајеш ли се? Прашта ти се. Видиш, и по људском закону суди се блаже ономе ко је извршио неки злочин, ако се искрено каје, сам се пријави и призна дело иако се на њега Не сумња. Ако људи суде таквом човеку благо, колико је тек благ праведни и премилосрдни Бог!
Ми смо у рукама Божијим. Бог нас непрестано прати и добро познаје срце свакога од нас. Неће нам нанети неправду. Пошто постоји Божија праведност, Божија награда и Божија љубав према нама (а то је најважније од свега), ни једно добро дело које учини човек не пролази непримећено. Тако не постоји никакав остатак који тражи да га људи оправдају.
Приметио сам да, када човек доживи неправду, а он сам се понаша по Божијој правди, Бог му омогући да се неправда исправи још у овом животу. Сећам се, када сам био у војсци, одмах после рата, дошао је генерал да нам уручи одликовања. Ја сам тога дана био одсутан. Када је прозвао моје име, јави се један војник из Тесалије и прими одликовање уместо мене. Остали војници ништа нису рекли, јер се тада ишло у затвор због лагања. Када је генерал отишао, онај војник се сакрио, јер би га остали убили од батина. Када сам се вратио, плашио се и мене. Мувао се тамо, амо, а онда ми је пришао и рекао: „Опрости ми, учинио сам то и то.“ „Добро си учинио што си узео одликовање“, рекао сам му, „шта ће то мени?“ Касније га је носио на парадама. После четрдесет година, дошао је овамо у манастир генерал Прве Армије из Тесалије и донео ми орден Александра Великог. Када сам га видео, дошло ми је да се смејем. После четрдесет година! Оставила је на мене, међутим утисак чињеница што је онај војник био из Тесалије, а и тај генерал Армије је дошао из Тесалије! Видите ли како то бива! Када, међутим, ми тражимо да се неправда исправи, губимо на крају и оно што бисмо добили овде и оно што нам припрема Христос у оном животу, ако смо доживели неправду. Због овога што је већ изгубљено овде, губимо и био најважније што бисмо добили за векове векова. Јер све земаљско, овако, или онако пропада, нестаје, ту ми ништа не можемо.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *