ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
ЗАВИСНОСТ ОД НЕБА – ГДЕ НЕ МОЖЕ ДА СТИГНЕ ЧОВЕК, ПОМАЖЕ БОГ
Помоћ на почетку духовне борбе
– Старче, да ли Бог помаже човеку више на почетку духовне борбе?
-Да. У првим корацима духовног живота Бог много помаже човеку, као што родитељи много више пазе на децу док су још мала. Када мало порасту, пазе на њих мање јер деца почињу да користе свој разум. Човек на почетку духовне борбе изразито осећа благодат Божију. Потом га Бог мало оставља да би се изборио и оснажио. Засадио сам неколико струкова парадајза. У почетку сам их заливао свакога дана, а после сам их оставио. Заливао сам их само када је лишће почињало да им жути. Што су дуже остајали незаливени, били су приморани да дубље спуштају корење како би наишли на влагу, и заметнули плод. Да сам их непрестано заливао, само би расли увис, а корење би им остало плитко у земљи.
– Рекли сте, старче, да човек на почетку духовне борбе осећа благодат Божију, а касније да га на неко време напушта.
– Да, Бог одузима благодат Своју како би се човек смирио и разумео помоћ Божију.
– Зар та промена није мало болна?
– Није, зато што га Бог не напушта потпуно. Када човек започиње свој духовни рад, Бог му даје, на пример, једну… чоколаду. Почиње тако мало по мало да ради једући и понеку… чоколаду. Али, када му Бог не даје чоколаду и он престане да ради и каже: „Раније сам јео чоколаду, сада више не једем, ох, шта ме снашло!“ не напредује. Треба, напротив, човек то да поздрави. Не смемо да желимо да нам Христос лако помаже, не треба да тражимо уступке, јер ћемо, у том случају, да будемо неискушани, непоучени. И у војсци, они који све добро науче не погину. Када човек непрестано добија помоћ, на крају то није помоћ. Мене дира то што Христос не помаже непрестано. Осећам се као ученик, а професори постављају ученицима захтеве. А тешко је положити духовне испите: треба непрестано пратити (надгледати) самога себе и имати снаге, али тако се духовно напредује. Да није можда тешко Богу да непрестано помаже сваком човеку? Не, него тако човек не би добио истинску помоћ. Био би као размажено дете коме родитељи непрестано дају чоколаду и жели само да му дају, па тако постаје лењо, несрећно и јадно. Тако исто и човек, када би непрестано примао помоћ Божију, без икаквог напора са своје стране, не би никада сазрео духовно. Зато, иако на почетку духовног живота Бог помаже човеку, а затим се мало по мало повлачи, да би човек разумео да треба и сам да учини све што може. Ево, мало дете родитељи не држе непрестано за ручицу, када хода: пуштају га да мало хода само, али чим крене да пада, одмах га хватају. После дете разуме да је његова снага довољна да само хода у дубку! Ако дете хода само када га држе за руку и, када га пусте, не придржава га дубак да би ходало, и мало по мало постајало снажније, оно би само седело, не би никада научило да хода јер није учинило све што је могло.
– Да ли човек осећа дa je у почетку имао помоћ Божију, а да је после нем?
Ако човек не пази самога себе, не осећа ништа.
Слава Богу!
И хвала на вашем труду који сте уложили за овај сајт
Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!
Ima razlike, katolico se klanjaju papi, a Pravoslavni Hristu, pridji Pravoslavlju, dodji i vidi, dobrodosao si ovamo, otkaci se od katolickih lazi i dodji u Pravoslavlje. Pravoslavlje jednostavno odise istinom
Seti se one Bozje zapovesti: Bogu se jedinome klanjaj, i Njemu jedinome sluzi!
Tu zapovest katolicizam krsi prvu, a o pricescu i da ne pricam.
Samo dodji na jednu liturgiju i neces se pokajati.
Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz
Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
Bog te blagoslovio.
Slava Bogu – Vas odgovor nije bio upucen meni, ali mi je znacio. Hvala
Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.
Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
site:svetosavlje.org Bog ateisti
и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/
Hvala vam
Ovo nije loš savet.
Pozdrav za Stefana.
Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.
Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.
Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
Slava Bogu.