НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ОДГОВОРНОСТ ЉУБАВИ – „ЧИСТИМА ЈЕ СВЕ ЧИСТО“
 
Наше је да ми не чинимо саблазни
 
Треба, колико можемо, да не дајемо повода за стварање неугодних ситуација. Не треба да отварамо пукотине лукавоме јер се душе, које имају оштећену помисао, оштећују још више и траже повод да саме себе оправдају. И тако, с једне стране зидамо а са друге рушимо.
Дошли су ми једном овде неки младићи, савремена деца, и почели смо разговор. Тог дана је требало да изађем са Св. Горе и кад су сазнали и они су са мцом пошли на брод и сели поред мене. На броду су ме, са великим интересовањем, питали о разним духовним темама. Неки су; опет, то погрешно схватили и почели да нас гледају са подозрењем. Да сам могао да предвидим да ће то други погрешно разумети био бих предострожнији,
Свет је покварен. Треба да се старамо да не стварамо саблазни. Нисмо одговорни за ствари на које немамо утицаја, или о којима немамо искуства. Али немојмо очекивати плату од Бога кад својом непажњом изазовемо неки проблем. Плату добијамо кад нас непријатељ искушава а ми га побеђујемо својом пажњом и трудом. Дође ми, на пример неко и каже да сам у прелести. Прво ћу да видим јесам ли у прелести, или нисам. „Овај мора да је нешто приметио, да би ми тако нешто рекао. Такве ствари нико не говори из чиста мира, а можда је и нешто погрешно схватио“, размишљам и покушавам да откријем шта је погрешно разумео, па да га исправим. Ако каже да сам преластио, да сам маг, то је за мене добитак, јер свет неће више долазити и ја ћу имати свој мир. С друге стране, он ће, јадник, бити кажњен, јер наноси зло Цркви: а то је грехота, зар не? Ја сам крив, јер нисам пазио. На пример, долазе ми ту људи и целивају руку, а ја их другом руком лагано лупнем по глави. Они други који то гледају кажу: „Види, он благосиља а само је прост монах. Шта је овај?“ Нису они криви, него ја и то више не треба да чиним.
 
Старче, кад неко из непажње направи неку саблазан људи кажу: „Пусти гa, он је неурачунљив“.
 
– Неурачунљив је онај ко не може да размишља, а не онај ко не пази. Онај ко не пази пали ватру и не размишља о пожару. А када понекад подметне ватру неки такав човек, па опече и друге душе, дужност нам је да се молимо и да бацимо понеку кофу воде.
Постоје још и импулсивни људи, који су и поред тога побожни, па кад чују нешто са чим се не слажу, скоче и направе русвај, не испитавши претходно да ли чине ваљано, или не. У таквом случају понекад треба на леп начин мало да стиснемо кочницу, а понекад, кад се мало умире, треба, опет на леп начин, да им ставимо камен под точак, јер би могли да оду у провалију и да и друге повуку са собом.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *