ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ОДГОВОРНОСТ ЉУБАВИ – “ЧИСТИМА ЈЕ СВЕ ЧИСТО”
 
Разглашавање грехова
 
Кад видимо неки ружан догађај немојмо га разглашавати на све стране, него покушајмо да га; покријемо. Није у реду обзнањивати моралне преступе. Рецимо. ако је на путу неко ђубре, разуман човек ће, ако прође туда, узети неку плочу, или камен и покрити га, да не изазива гађење. А неразуман ће, уместо да га покрије, можда почети да га преврће како би се још више осећао његов непријатан мирис. Тако је и кад безобзирно објављујемо грехове других – изазивамо још веће зло.
Јеванђелске речи “кажи Цркви” (Мт. 18, 17) немају смисао да све треба износити у јавност. А то из разлога што данас није сваки човек у Цркви. Цркву чине они верници који живе сагласно вољи Христовој, а не они који је нападају. У првим вековима хришћанства кад је исповест бивала пред свим члановима Цркве ове речи (“кажи Цркви”) су имале смисла. Док, у наше време, када је реткост да цела породица има истог духовника, нека нас не обмане онај “далеко га било” речима “кажи цркви”, јер када разгласимо неки, на пример, морални преступ дајемо повод непријатељима Цркве да ратују против ње, а тиме још више слабимо веру оних душа које су склоне паду и саблазни.
Кад мајка има ћерку која је блудница неће је укоревати и понижавати пред другима, него покушава колико може да јој поврати углед. Продаће све што има и нема, повешће је са собом у други град, гледаће да је уда, како би њен живот постао исправан. Управо је такав и етос Цркве. Видиш, добри Бог нас трпи са много љубави и никога не излаже руглу иако, као срцезналац, зна све наше мане. А и светитељи су избегавали да јавно изобличавају неког грешног човека; радије су са много љубави, духовне истанчаности и у тајности помагали да зло буде исправљено. Међутим, ми иако смо грешници, чинимо супротно и понашамо се као лицемери. Треба да се причувамо олаког и погрешног извођења закључака, као и уверења да је све оно што други раде зло.
 
Старче, поменули сте разглашавање моралних сагрешења. Шта је са другим врстама греха, или нездравим ситуацијама, треба ли њих у неким случајевима обелодањивати?
 
– Гледај, ја људе који су ми блиски опомињем. На пример, видим да неко прави неред и тиме саблажњава друге. Кажем му један, пет, десет, двадесет, тридесет пута да се поправи, али он не обраћа пажњу. А опомињем га јер он нема право да чини, после толико поновљених опомена, исти неред, јер за собом повлачи и друге и они га подражавају. Видиш, људи се много лакше поводе за злом него за добрим.Зато сам после принуђен да то кажем и другима који гледају шта овај чини, како бих спречио да се поведу за њим.
Кад кажем да ме узнемирава то што ради тај и тај, ја то не кажем да бих га осудио – пошто сам том истом то већ петсто пута рекао – него то радим због тога што други, који гледају његову ману, падају под његов утицај, подражавају га, па још и кажу: “Кад старац Пајсије ништа није рекао онда је то добро.” Ако не кажем своју помисао да ме не успокојава та ситуација, остављам утисак као да то благосиљам, да ми таква ситуација пружа спокојство. Тако резултат испадне погрешан, јер могу да мисле да је исправно понашање оног другог, па да га и они усвоје; а шта бива после? Мисле, у ствари, да ономе ништа нисам ни рекао. Не знају да ме онај мучи толико времена. А онда имамо и ђавола који шапуће: “Нема везе што ћеш то урадити. Видиш да то и други раде па им старац Пајсије не каже ништа.” Зато кад видим да неко наставља по своме, чинећи нешто неприлично, иако сам му рекао да то исправи, касније, у разговору, онима који га познају кажем: “Не успокојава.ме то што чини тај и тај”, како бих предупредио већу штету. То није осуђивање. Не треба да бркамо ствари.
А дешава се да неки после дођу и кажу: “Зашто си то рекао другима? То је била поверљива ствар.” “Шта је поверљиво?” питам га, и “хиљаду пута сам те опомињао и ти се не исправљаш. Немаш право да саблажњаваш друге који мисле да сам ја због мог ћутања сагласан са тобом!” Још је само недостајало да то не кажем, а наноси штету другима! То нарочито говорим кад је у питању неко дете из породице коју познајем. Кад видим да то дете својим понашањем разара породицу онда му кажем: “Ако не престанеш са тим и тим мораћу да кажем твојој мајци. Немаш права да долазиш код мене и да после опомене настављаш да чиниш исте ствари. Рећи ћу то твојој мајци да бих сачувао вашу породицу.” Ако је неко покајник онда је све у реду. Али ако наставља да тера по своме онда сам дужан да проговорим; осећам се одговорним.

13 Comments

  1. Слава Богу!
    И хвала на вашем труду који сте уложили за овај сајт

  2. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

    • Ima razlike, katolico se klanjaju papi, a Pravoslavni Hristu, pridji Pravoslavlju, dodji i vidi, dobrodosao si ovamo, otkaci se od katolickih lazi i dodji u Pravoslavlje. Pravoslavlje jednostavno odise istinom

      Seti se one Bozje zapovesti: Bogu se jedinome klanjaj, i Njemu jedinome sluzi!
      Tu zapovest katolicizam krsi prvu, a o pricescu i da ne pricam.
      Samo dodji na jednu liturgiju i neces se pokajati.

  3. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po” receptu”Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima “Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me” Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  6. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  7. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.