НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
БОРБА ПРОТИВ ПОМИСЛИ – ДОБРЕ И РЂАВЕ ПОМИСЛИ
 
Помисли човека који је достигао светост и помисли лукавог човека
 
– Да ли, старче човек који је достигао светост може да позна ко је рђав?
 
– Да. Познаје ко је рђав, исто као што може да препозна светост светитеља. Види зло, али, истовремено може да види и унутрашњост човека и да расуди да је то зло од ђавола и да долази споља. Оком своје душе сопствене мане види као велике, а мане других људи види као сасвим мале. Види их истински малим. Може да види када су греси озбиљни, али у најбољој намери оправдава рђаве поступке рђавог човека. Не презире га, не сматра га нижим од себе. Може, чак, да га сматра и бољим од себе и да га свесно подноси из многих разлога. Он види зло неког злочинца, али мисли да је он дошао у ситуацију да почини злочин, јер му нико није помогао, и да је и сам могао да буде у таквој ситуацији, да му Бог није помогао. Тако добија много благодати. А рђав човек, напротив, иако може да увиди светост онога другога, не може да позна добре помисли које он поседује, као што ни ђаво то не може.
Онај ко до најмањих ситница испитује самога себе увек оправдава другог, а не себе. И што је на вишем духовном нивоу, тим се више ослобађа и више љуби и Бога и људе. Онда не може да схвати шта значи злоба и зато према другима увек има само добре помисли и размишља увек са чистотом и на све гледа као на духовно и свето, Он има користи чаК и од падова своје сабраће, користи их као јаку кочницу за самога себе, како би био још опрезнији, да не би склизнуо са пута.
Са друге стране, онај ко се није очистио, мисли само на зло и све му изгледа рђаво. Чак и оно што је добро загађује својом злобом. Њему нису на добробит ни врлине других људи, јер је помрачен тамом човекоубице од искони, а онда и врлине тумачи својим злобним речима. Увек је потиштен и увек жалости своју сабраћу тим својим духовним мраком. Ако жели да се ослободи, мора да схвати да је неопходно да се очисти, како би и њему сванула духовна зора, очишћење његовог ума и срца.
 
А ако је исти човек понекад зао, а понекад добар?
 
То онда значи да прима утицаје са обе стране и у складу са тим се мења. Човек је подложан променама: Зле помисли понекад потичу од кушача, а понекад човек сам од себе има зле помисли. Значи да кушач често изазива ситуације у којима људи који су томе склони производе рђаве помисли. Једног архимандрита, када је први пут дошао овамо у колибу, нисам стигао да примим. Други пут, када је дошао, нисам могао да га примим јер сам био озбиљно болестан, па сам му рекао да дође неки други пут да разговарамо. Онда је он дошао на помисао да не желим да га примим, да имам нешто против њега, и отишао је доле у манастир да се жали. То је све било од кушача.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *