ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
РАЗГОВОРИ СА ГРЧКИМ ДУХОВНИЦИМА О СТАРЦУ ПАЈСИЈУ СВЕТОГОРЦУ
 
НА ПУТУ КА ЈАРКУ СТАРЦА ПАЈСИЈА
Разговор са оцем Гаврилом Новоскитским
 
Манојло Мелинос: Бављење духовним стварима, драги моји читаоци, дематеријализује човека. Ум се напаја појмовима које прихвата. Ако су ти појмови материјални, човек постаје материјалиста; ако су пак духовни, постаје духован (Свети Таласије). Одређено духовно занимање одређује човеков став, било то престројавање ка греху, или ка путу истине. Читамо у Старечнику: „Ум који се отклонио од богозрења, или ће следити нагон и постати зверски или ће бити савладан гневом и постати демонизован“. Унутрашња убеђења су оне силе које покрећу целокупног човека. Ти унутрашњи погледи, када се залече и исцеле у духовном смислу, чине да човек постане духован. Свети Василије примећује: „Ум који се не расејава спољашњим стварима, нити.се нагнан чулима по свету разлива, вратиће се себи, а кроз себе он се уздиже до Божанскога смисла; и ту, таквом лепотом обасјан и обасијавајући, прима заборав.саме природе“.
Благодаћу Божијом, ми се наслађујемо духовним сусретом са оцем Гаврилом, овде у његовој испосници на једној падини густо обраслој зеленилом, на путу ка јарку старца Пајсија. Ми нисмо сити његове речи, како ћете се и ви у то уверцти.
Дијалог је у целости изложен у књизи ПОДВИЖНИЦИ НА СВЕТОЈ ГОРИ, трећој у серији „Искуство отаца“.
Оче, ви имате реч а ми пажљиво слушамо!
 
Старац Гаврило: Желео бих да изразим своју велику радост, г. Мелинос, поводом нашег сусрета. Пратим ваш рад и молим се Оцу светлости да вам прашта како бисте Га служили и на речи и на делу. Тако нешто нам налаже и наше својство светогорских монаха. Сви ми, од оног најврлијег до најнемарнијег и најгрешнијег то јест мене, молимо се и преклињемо за отпуштање наших греха и народног незнања. Плачемо због наших грехова и уједно се молимо за сву браћу нашу. То је наше „правило“ које нам је наложила Света Црква. Дакле, ово правило сви ми извршавамо, како вам претходно рекох, почевши од нај. светијег, до најмрзовољнијег монаха Гаврила који стоји пред вама, Наравно, Господ Бог наш познаје дубине наших срца, и само Он.
Но, кад сте већ у вашем уводу поменули старца Пајсија, дужан сам да изложим вашој љубави један догађај, где је један човек пре некОлико година ишао код њега. Овако је текао њихов разговор:
– Оче, постоје ли данас, овде на Светој Гори, свети људи?
– Наравно, благословени, да постоје.
– Где су?
– Ево, иди код тог и тог!
Послао га је код конкретног монаха. Тај свети старац имао је врлину али ју је скривао. Тај дакле монах, који по казивању оца Пајсија беше савремени светитељ; ту на Светој Гори, појао је на једном бденију. Чим је завршио и напустио певницу, отишао је и сео на стасидију и на мало га обузе сан. Тад угледа ђавола под полијелејем како… игра! Одмах је разумео да му се то десило зато што је малочас сујетно појао. Од тога дана, сваки пут када би ишао да пева, намерно је појао фалширајући, искривљујући мелодију како се не би допадало другима његово појање и како му се не би дивили!.. Светост се обично камуфлира како се не би видела.
Старац Демоклит био је овде на Светој Гори прави лекар. Читавих педесет година, кад год би се разболео који од старчића, он би ишао и обилазио их у њиховим келијама. Иначе, није уопште лако стићи до нечије келије… Дакле, у келијама где је ишао, видео је да су оци постављали импровизоване справе, о које би ослањали своја тела, строго се подвизавајући, док би се молили. „Справа“ је била направљена од конопца налик бродском ужету; разапињали би га од једног зида келије све до другог, и наслањали би се на њега, у таквом ставу молећи се, како би мало предахнули и да их не би обузео сан, с обзиром на то да су се читаве сате молили у усправном ставу!.. Има светитеља и сада, уверавам вас, али, неће ти нико рећи, ево, погледај, ја радим ово, радим оно… Имам врлину!
 
– М.М.: Врлина љуби притајеност…
 
Старац Гаврило: Да, управо тако. Има је и сада, Света Гора има духовну силу. И колико постоји икона Богородица на Светој Гори, толико ће постојати свети људи. Да ли то можда Бог некима у свету не прашта? На пример, оцу Порфирију, оцу Јакову и другима… Моје је ништавно мишљење да је овим људима који су тамо у свету Бог дао дарова како би помагали људима. Док овде на Светој Гори, за једног монаха (који не живи у свету да би му помагао) није потребно да буде пројављен… Његова врлина ће постојати иако није пројављена.
 
– М.М.: Оче, ваш сусед, отац Пајсије уверавао нас је у постојање такозваних „нагих подвижника“ око Атоскогврха. Реч је о неколицини светитеља који живе у предпадном стању. Шта има ваша светост да нам каже о томе!.
 
Старац Гаврило: Моја недостојност има да каже да се потпуно слаже са старцем Пајсијем. Постоје.
Да вам кажем, сада кад нас је разговор на то навео, један случај са оцем Пајсијем?
 
– М.М.: Топло вac молим.
 
Старац Гаврило: Упознао сам једног грађевинара који је радио на некој келији овде у Кареји пре неколико година. Била је зима и старац келије му је био рекао да скину кров и да га оправе. Кажу му мајстори:
– Оче, ако сада отворимо кров, па падне киша, шта ћемо онда?
Уместо „логичног“ одговора, рече им одсечно:
– Отворите га, зато што се мора поправити.
Они се дакле прихватише посла. Старац Пајсије, кад их виде шта раде по зими, приступи им и рече:
– Благословени, шта то радите? Отворили сте кров на келији у зиму!? Ви сте или луди или велику веру имате! Зар се у ово доба године отварају кровови? Бог нека вам је у помоћи!
Тако им рече и оде. Мајстори су радили што су брже могли, али стиже субота и видеше да посао не могу довршити, како су рачунали. Тако се премишљаху да раде и у недељу. Како су разговарали о томе, ево ти га старац Пајсије. Одмери их, обраћајући им се својим познатим етилом, и смешећи се рече им: ,
– Е, лепо богами момци, да видим шта ћете сад?
– Ето, оче, нисмо стигли да завршимо и сада се премишљамо да ли да радимо и у недељу…
– Е, полако, ово ми се не свиђа! Не! Сутра нећете да радите јер је нерадни дан. Сутра је дан Господњи.
– Али, оче, ако оставимо за понедељак и падне киша, шта ћемо онда?
– Ви немојте да радите сутра а ја нећу допустити да… падне киша у недељу!
Мајстори послушаше великог старца и, како рече тако и би!..
 
М.М.: „Молитва смиренога облак надилази“!.. Свети старац – слободом коју је стекао пред престолом Божијим – задржао је небеса, на неки начин подсећајући нас на чудесан догађај са пророком Илијом Тесвитским.
Оче, када већ говоримо о молитви, о контактима и односима људи са Бошм, молим вас да нам кажете како уче савремени оци које сте упознали о њеним благодатним исходима. Молим вас да нам кажете нешто посебно што мањевише интересује сву нашу браћу. У вези људских односа а посебно немогућности контакта међу различитим генерацијама. Подсећам на речи блаженопочившег оца Епифанија Теодоропулоса, који каже да деци не причамо много о Богу, него много Богу о деци. Дакле молитва, а не толико учење, учење, учење. Ово су наравно, као што је познато првенствено, речи Златоуста!
 
Старац Гаврило: И отац Порфирије тако је говорио. Долазиле су му мајке и говориле како их деца не слушају. Свети старац им је говорио: „Али, благословене жене, деца не слушају… ушима! Ми се молимо како би их Бог просветлио. Требало би прво да се ми помолимо, па тек после да кажемо детету било шта“.
И ти и твоја жена треба да будете стрпљиви, док искушење не прође… После, након извесног времена, доћи ће ти оно и тражити опроштај… Рећи ће ти „опрости ми, нисам лепо говорио“. Исто и ти треба да поступаш. .
Сваки супружник владаће се како најбоље може, са поштовањем. Не може један само да се дигне и да оде – да о томе ништа не зна породица, куда иде и зашто хоће да иде. Као што имамо права имамо и обавезе, и сам муж има обавезе…
 
– М. М: Институционализоване…
 
Старац Гаврило: Да. Био једном један човек који је требало да постане калуђер и пође да добије благослов од једног великог старца. Овај старац му рече: „Види, ако сад постанеш калуђер, заборави на своја права. Имаћеш само обавезе. Тамо нема права!“.
Најсигурније је да се молимо и да упућујемо своје прозбе Господу: Господе, имам такав и такав проблем, опрости, помози… Бог ће већ наћи погодну особу, погодно време, погодан тренутак…
Људи који пролазе кроз различите потешкоће у својој свакодневници, у браку, на послу, у општењима са људима незгодног карактера, задобијају рај када су стрпљиви…
Један човек, који је требало да се ожени преко познанства, отишао је код оца Порфирија и изразио му своја страховања по том питању, рекавши му да има такву и такву ману. Свети старац му рече: Не бој се, брак је могућ и тако. Заиста може и тако. Када супруга буде викала на тебе, ти ћеш да будеш трпељив и тако ћеш се спасти!..
 
– М. М.: Оче, захваљујем вам на свему, из срца. Благословите.
 
Старац Гаврило: Да се захвалиш Ономе, Чије име достојно носиш. Велики је то благослов и част. Но, велика је и одговорност и обавеза… Нека те Он увек благослови. Нека благосиља све нас и не заборављајмо да можемо веома лако да тражимо, да захтевамо (!) овај; Његов благослов. Како? Молитвом, Имајмо увек на уму Јаковљево рвање са анђелом…
 
– М. М.: Молитва, драги моји читаоци, како кажу Свети Оци, главни је посао једног монаха. Ниједан људски рад не представља посао монаха. Његов једини посао је молитва. Ако сви други послови, које може да ради, за свој центар немају молитву, монах је тада одрекао свој призив. Молитва је његов умор, али и одмор: Много више од умора или одмора, молитва је животна срж монаха. Његов живот не подразумева трагање за Богом као једно од многих занимања. Његов живот је поистовећен са овим трагањем. Његов живот је молитва и молитва му је живот!
Ова повластица ствара му и дужност. Он је дужан да тражи Бога и за оне који не могу да трагају за Њим – онако како може. Монах није драгоцен и незаменљив зато што се моли за рачун своје браће. Драгоцен је и незаменљив зато што се моли у простоти! Његова молитва, већма боговидна, већма прихваћена од Бога, истовремено представља битијну функцију човечанства и можда само он може да је испуни. Ако ову функцију не може да испуни монах, не може нико други, Овакав мањак значио би затомљивање (угушење) мистичног тела.
Једну, по многима затворену заједницу, као што је монашка, немогуће је оправдати до њеним непосредним отварањем ка Богу. Али, она то не може постићи другачије, до изолирањем својих чланова и њиховом припремом за ту исту заједницу!..
 
 

 
 

9 коментар(а)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *