НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ПРАВЕДНОСТ И НЕПРАВЕДНОСТ – ПРИХВАТАЊЕ НЕПРАВДЕ
 
Награда у Царству небеском
 
Старче, жалости ме када други немају добро мишљење о мени.
 
– Добро што си ми то рекла! Од данас молићу се да други никада немају добро мишљење о теби, јер је то у твом интересу, добро чедо моје. Бог води рачуна о томе да нам људи наносе неправде, или да о нама понешто ружно кажу, како бисмо испаштали за неке грехе, или да бисмо добили некакву награду у оном животу. Не могу да разумем какав ви то духовни живот желите? Зар још нисте схватиле шта је у вашем духовном интересу, па желите награду овде, а за Царство небеско не остављате ништа? Зашто тако гледаш на то? Шта читаш? Читаш ли „Евергетинос?[1] Не пише ли тамо шта треба да чиниш? Читаш ли Јеванђеље? Читај свакога дана.
 
Када учиним нешто добро, старче, жао ми је када то други не примете.
 
– Добро, шта ти хоћеш, признање од Христа, или од људи? Има ли за тебе веће добробити од Христовог признања? У чему ти помаже да те људи примете? Ако ти сада одају признање за добро дело које чиниш, у оном животу ћеш чути: „Ти си примио добра своја.“ (Лк 16,25). Треба да се радујемо када други не одају признање нашим напорима и не узвраћају нам, јер те напоре има Бог у виду и узвратиће нам у вечности. Пошто постоји Божанска плата, треба да гледамо да ставимо који динар и у Божански трезор. Треба да прихватамо неправду као велики благослов, јер од тога, као награду, добијамо благослов Божији.
 
А када, старче, неко прихвата неправду, не зато што размишља о будућем Суду, већ зато што то сматра ваљаним, да ли је то исправно?
 
– А зар се то не своди на исто? Мора само да пази да то не чини просто зато да би био само добар човек, јер тако чине Европљани[2]. Човек треба да мисли на то да је икона Божија и да треба да што више буде налик на свог Творца. Ако му је то унутрашњи покретач, на добром је путу. Иначе долази у оПасност да упадне у европски антропоцентризам.[3]
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Збирка поука и приповести разних Светих Отаца, коју је саставио, око 11. века, монах Павле, оснивач, ктитор и игуман манастира Богородице Доброчинитељке (navayiac, Еиеруепбос,) у Цариграду. По том манастиру и збирка је добила име (у слободном преводу) „Доброчинитељ“ (Eosp^ETivoc,).
  2. Када спомиње Европљане, старац то не чини зато што их не поштује, него жели да нас одврати од западњачког рационализма.
  3. Антропоцентризам, или антропизам (avGproKiauoc,), који као центар има независног – одсеченог – од Бога и Цркве човека, развио се на западу крајем средњег века.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *