НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ОДГОВОРНОСТ ЉУБАВИ – ДЕЛАЊА РАСУДНОШЋУ И ЉУБАВЉУ
 
Обазривост у понашању
 
– Старче, кад видимо да се неко ружно понаша, треба ли му нешто рећи?
 
– То зависи од тога какав је човек. У наше време потребно је много расуђивања и још више божанског просветљења. Није лако одговорити на то питање. Свака ситуација, како сам увидео, у себи садржи петсто разних предуслова. Постоје људи који се могу исправити као и људи које је немогуће исправити. Овим другима је боље ништа не говорити јер се опиру. Нарочито ако је неко самољубив, а ти га повредиш; онда се жестоко опире. Егоиста много пута зна да греши али не попушта због свог егоизма. Кад наша побуда није чиста, тј. Кад поред наклоности постоји и тордост, то значи да љубав није чиста, а то онда изазива код другога велики отпор.
Кад прекоревамо неког из љубави, саосећајно, било да он схвати нашу љубав, или не, долази до промене у његовом срцу јер нас покреће чиста љубав. Док острашћено прекоревање без љубави, може оног другог претворити у звер, јер се наша злоба сукобљава са његовим самољубљем, па врцају варнице, и букне ватра као што се упали труд када креснеш кресивом. Кад трпимо другог из љубави он то разуме. И кад не испољавамо нашу злобу него је задржавамо у себи, он опет разуме, јер му то изазива немир. Као што ђаво, иако се претвара у анђела светлости, ипак доноси неспокој; прави анђео, међутим, доноси нежну, неизрециву радост.
Дакле, кад нешто кажемо и изазовемо одбојност, то је знак да смо наступили из самољубља!
 
– Догађају се многи неспоразуми. Једну те исту ствар један човек ће схватити овако а други другачије. Нека свако приупита себе: „Зашто хоћу да кажем ово или оно? Шта ми је мотив? Да ли састрадавам са ближњим, или можда хоћу то да кажем како бих испао добар, како бих се истакао?“ Само ако се човек очисти, онда било да се наљути, или викне, или само упути примедбу, његове побуде су чисте. После тога све се правилно одвија јер човек поступа са расуђивањем. Јер расуђивање је очишћење [од сваке грешности и моралне прљавштине], божанско просветљење, духовна бистрина. Следствено томе, како ту може бити самољубља? И кад су побуде чисте, онда је човек спокојан. По томе ћете расудити да ли је неко ваше деловање добро.
Много пута не увиђате да начин обраћања другом добија тон безусловног захтева: „Мора бити тако и тако.“ Ту се одмах нађе егоизам и ви свом саговорнику тако подигнете притисак. Ако постоје чисте побуде и смерност, примедба може да му помогне. У супротном, у њему се пробуди егоизам и ваша примедба изазове супротан учинак. Зато треба да изузмете себе и да делујете без егоизма. Тек тада вас на деловање покрећу чисте побуде. Опхођење без расуђивања најчешће наноси веће зло него опхођење махнитих који су неурачунљиви и разбијају све око себе, јер људи без расуђивања оштрим речима рањавају осетљиве душе и често их смртно повреде, јер их доводе до очајања.
А има и таквих који се са свима опходе на исти начин. Не можемо, међутим, у напрстак да сипамо онолико, колико може да стане у буре, или да натоваримо на вола, колико натоваримо на мазгу. Во служи томе да вуче плуг. Не можемо на њега да ставимо самар и да га натоваримо. А мазгу, опет, у зао час смо упрегли у плуг, јер она служи за ношење товара. Не можемо све да меримо према свом аршину. Свако има своју меру. Понешто треба намерно и превидети, ако не наноси штету. Кад би сви људи у овом животу могли да се утерају у ред, не би било неваљалства и био би онда и овде рај. Не треба, дакле, пред све људе да постављамо исте захтеве.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *