НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ЗАВИСНОСТ ОД НЕБА – ВЕРА И УЗДАЊЕ У БОГА
 
Сила вере
 
– Старче, шта је то печат Јагњета!
 
– А ко је Јагње?
 
Христос.
 
– А шта је, онда, Његов печат? Када се хришћанин крштава, свештеник му светим Миром на чело ставља знамење Крста, говорећи: „Печат дара Духа Светога“. Потом, сваки пут када се осењује крсним знаком, хришћанин се клања спасоносном Страдању Господњем и призива силу Крста, која представља силу распећа Христовог. Када кажемо: „Крсте Христов спаси нас силом својом“ призивамо силу жртвовања распетог Господа. Због тога Крст има велику силу. Ако, на пример, пада киша и грми, гром може да погоди гвоздени крст у пољу. Ако, међутим, испод њега стоји хришћанин, који уза се има малени крст, и каже: „Крсте Христов спаси ме силом својом“ гром не удара у њега. С једне стране на делу су закони физике, гром удара у гвоздени крст и обара га. Са друге стране, верника чува толицки крстић, јер је призвао силу Крста.
 
Старче, зашто ми Бог не даје, иако иштем нешто са вером?
 
– Верујеш, иштеш, али, ако немаш смирења, или имаш склоност ка гордости, не даје ти Бог. Неко може да има вере не каo „зрно горушично“ (Мт. 17,20 и Лк. 17,6), него као цело кило зрневља горутичног, ако нема исто толико смирења, Бог не посредује, јер му не би било на добробит. А ако постоји гордост, вера губи силу.
Ако Човек пролази кроз живот са вером, без икакве сумње, и заиште помоћ Божију, догађаће му се у почетку веома мале, а потом, мало по мало, све значајније ствари, и постаће већи верник. Доживљавајући тајинство изблиза, постаје богослов зато што свет око себе неће поимати разумом, него ће живети у истинитости. Његова вера непрестано расте, зато што се налази у једном другом простору, где се збивају Божански догађаји. Али, да би неко доживео тајинство Божије, мора да одбаци старог човека, како би се на неки начин узнео до стања пре човековог пада. Мора да поседује безазленост и једноставност, да вера његова буде непоколебива и да верује да не постоји савршено ништа што Бог није у стању да учини. Тада, када чује за неког човека који не верује или сумња у вези са појединим стварима које имају додира са помоћи Божијом, да ли знате колико пати?
 
Када човек верује, може ли, старче, својом молитвом да промени ток неких догађаја?
 
Ако има много вере, много штошта може да промени. Чак и ако је саградио кућу посред бујице и бујица потече свом силином, ако много верује и топло замоли Бога, бујица ће окренути ток узбрдо. Треба, међутим да има такву веру да, ако чује, претпоставимо, да се десило чудо и да је пресушило море и да његово дно ору тракторима, а рибе да одвозе камионима, у то треба да поверује. Не треба чак ни да оде да види. Па да се налази на сто метара од мора, не треба ни да погледа у том правцу, а камо ди да оде да се увери да ли је то истина, зато што такав човек не сумња. Он зна да је за Бога све могуће, да сила Божија нема граница и више од тога га не занима. Такву веру треба да има. Само истински верник истински живи и заиста је Божији човек.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *