НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ГРЕХ И ПОКАЈАЊЕ – ИСПИТИВАЊЕ САВЕСТИ
 
Преиспитујмо своју савест
 
Добри Бог дао је Првозданима савест, први закон Божији. Урезао ју је дубоко у њихова срца и отада сваки човек је добија у наслеђе од својих родитеља, те кад год он не дела добро и исправно, она у њему дела сама, испитује га и води га ка покајању. Потребно је, међутим, да човек правилно вежба свој дух и да испитује своју савест, како би могао увек да чује њен глас. Ако је не испитује, не само да неће имати добробит ни од богомислија, ни од савета светих стараца, него неће бити у стању да се држи ни Божијих заповести.
 
Може ли човек, старче, да уопште не обрати пажњу на самога себе и да не примети да је на погрешном путу?
 
– Када човек не обраћа пажњу, не прати самога себе и не чисти своју савест, његова савест полако као да зарђа и постаје неосетљива. Сагрешује, а понаша се као да се ништа не дешава.
 
Старче, причајте нам нешто о испитивању савести.
 
– Да би човек био сигуран да је оно што чини тачно оно што му диктира његова савест, треба да прати самога себе и све што примети треба да изложи свом духовнику. Може се догодити да човек погази своју савест, а да је уверен да ходи исправно, или да своју савест изврати, па да, на пример, почини злочин, а да је уверен да је учинио некакво добро, или, опет, да своју савест начини преосетљивом, па да пострада.
 
Старче, ја себе изнутра осуђујем, али без одшварајуће гриже савести. Да ли сам, можда, постала неосетљива, па због тога не осећам грижу?
 
– Све то захтева много пажње. Видиш, када човек неки грех почини први пут, осети у себи некакву грижу, жалости се. Ако исти грех почини други пут, осећа мање гриже савести и, ако није будан, па настави да греши, његова савест постаје неосетљива. Неки људи, када им скренеш пажњу на неки њихов грех, мењају предмет разговора, како их не би узнемиравала савест и како се не би жалостили, као Индуси који теже нирвани[1]. Један младић, тамо на Хималајима, убио је пет италијанских алпиниста и, пошто их је сахранио, почео је да примењује технике концентрације. Сео је на земљу и два сата изговарао „дрво – дрво…“ како би се испразнио и заборавио, да га не би мучиле мисли. Рецимо да сада изгрдим неку сестру, јер је у нечему била непажљива. Ако та сестра духовно не дела правилно и не води рачуна о томе да се поправи, може у том тренутку да ми каже: „Данас ћемо раније да звонимо за вечерње…“ само да би променила тему разговора. После ће ђаво да је збуни и да јој каже: „Не узнемиравај се, то си учинила да се не жалости старац.“ Оправдава је и ђаво! Она не каже: „То сам урадила да бих ућуткала своју савест“, већ каже: „То сам учинила да се не жалости старац“! Јесте ли видели шта ради мали покварењак? Веома танан посао! Окреће дугме на. другу таласну дужину, како не бисмо увидели свој грех.
 
Може ли неко, старче, да примети ситнице, а да велике грехе не примећује?
 
Како да не! Једном ми је неки духовник ког сам познавао испричао овај догађај: Једна жена, када је хтела да се исповеди, непрестано је плакала говорећи: „Нисам хтела да је убијем.“ „Слушај“, рекао јој је духовник, „ако се кајеш, Бог прашта: опростио је Давиду“ (2 Сам. 12,13). „Да, али ја то нисам хтела“, говорила је непрестано она. „Добро, шта се догодило и како си је убила?“ Упита духовник. „Ето, како сам брисала прашину, ударила сам је крпом и убила сам муву. Нисам хтела!“ А са друге стране, та жена се подсмевала свом мужу, оставила своју децу, разорила свој дом и лутала улицама, а све то је испричала као да се није ништа догодило. „За то је потребна епитимија“, каже јој духовник. „Зашто је ту потребна епитимија?“, каже она духовнику. Па како онда помоћи таквој особи?
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Старац овде мисли на јоги вештине и медитације које користе припадници источњачких религија како би постигли стање у коме су равнодушни на све, а које називају „нирвана“.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *