НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ДАНАШЊА ЦИВИЛИЗАЦИЈА – ДОБА МНОГИХ УДОБНОСТИ, ЈЕДНАКО ДОБА МНОГИХ ПОТЕШКОЋА
 
Људи су поред машина сишли са ума
 
Данашњим помагалима нема ни краја ни конца. Бржа су од људскога ума, зато што им и нечастиви припомаже, Раније, људи који нису имали сва та помоћна средства – телефоне, факсове, читаву гомилу апарата, имали су свој мир и једноставност.
 
Радовали су се, старче, свом животу!
 
– Да, а данас су људи уз машине и апарате сишли са ума! Муле се са многим олакшицама – дави их тескоба. Сећам се бедуина, тада док сам био на Синајској гори[1], како су само били радосни! Имали су један шатор и живели просто. Нису могли да живе у Александрији или у Каиру, већ су налазили мира и спокоја у пустињи, у шаторима. Мало чаја ако би имали, скакали би од радости и благосиљали Бога. Али сада са новом цивилизацијом и они су почели да заборављају на Бога. И међу њих се увукао европски дух! Јевреји су им направили прве колибе. Потом су им продали све старе израелске[2] аутомобиле. Ах, ти Јевреји! Сада ти сваки бедуин има своју колибу и по један покварени аутомобил испред ње, и још имају и тескобу – аутомобил се квари, ајд’ сад да видимо како ћемо га поправити. И ако неко крене да испита шта то они у ствари добијају, до каквог ће закључка доћи? Штавише, сад имају и главобоље.
Раније су барем правили добре, издржљиве машине. Данас даш гомилу пара не би ли купио нешто, а оно се одмах поквари. Тако у ствари фабрике само ли производе и производе све нешто ново и ново, и тако гомилају новац. Истовремено, они који раде у фабрикама убијају се од посла, не би ли саставили крај са крајем. Машине су изум Европљана који се баве чекићем и ексерима. У почетку, на пример, направе један поклопац; после га направе на завртање, после на дугме, савршеније, и још савршеније… Односно стално неки нови уређаји, све савршенији и савршенији, а јадан народ – и он тражи да купи најбоље. Ни не стигну да отплате први уређај, већ узимају други, и тако су задужени и заморени. Тако и сиромах, кад се одлучи да купи аутомобил, један од најјефтинијих, продаје шта има да прода волове, коње – ускоро ће, како се креће овај свет, магарце ређати по излозима а људи ће плаћати карте да виде једног магарца! – и купује аутомобил. Онда му се поквари. Кажу му: „Нема делова“. Јадничак мора да купи други. А да купи савршен не може. Узеће један бољи од оног првог, и њега ће за извесно време склонити у страну и тако редом. Мора да се пази! Да не пођемо и ми тим путем – неком савршенијом модом.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Синај, који данас припада Египту, тада је припадао Израелу.
  2. 1962-1964

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *