ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ПРАВЕДНОСТ И НЕПРАВЕДНОСТ – ТРАЖЕЊЕ ОПРАВДАЊА УДАЉУЈЕ БЛАГОДАТ БОЖИЈУ
 
Увек треба да узмемо кривицу на себе
 
Старче, јуче сте рекли да је једно трпљење, а сасвим друго подношење. Шта сте тиме мислили?
 
– Трпљење није подношење другог. Када кажем да подносим другог, то је као да кажем: “Други ништа не ваља, ја сам добар, и подносим га.” Стварно трпљење је када ја осећам да подносим стање у коме се налази и боли ме колико и њега. У томе има много смирења и љубави и тада на мене силази благодат Божија и онај друг,и добија помоћ. Ако видим, да претпоставимо, неког хромог, или глувог, или наркомана, треба да помислим: “Када би ми то моје духовно стање дозволило, молио бих Бога да га исцели.” Јер Христос је рекао: “Ко вјерује у мене, дјела која ја творим и он ће творити, и већа од ових ће творити.” (види Јн. 14,12). Из тога се рађа бол, љубав према другоме. Али, ако кажем: “Ех, шта му ја могу што је богаљ, поседећу мало са њим, па ћу за то добити награду” То значи да подносим другог и проналазим себи оправдање jep мислим да сам испунио своју дужност.
 
Да ли увек помаже да преузмеш сву кривицу на себе!
 
– Да. Ако је понесеш, много помаже. За све баци кривицу на себе. Преузми и кривицу другог, баци је на себе и моли Христа да ти подари снаге да је понесеш. А када примиш на себе веће бреме него што је твоја грешка, или чак уопште ниси погрешила, а верујеш да на неки начин ипак јеси, тада нећеш никада бити оптерећена бременом кривице, нећеш бити горда и имаћеш све богатство благодати Божије. Треба, међутим, да пазиш да видиш можеш ли да понесеш веће бреме. Зато што, ако не можеш, добићеш хернију, или дископатију…
 
Шта је у таквом случају хернија, или дископатија?
 
– Ако преузмеш на себе, на пример, неку грешку коју не можеш да понесеш и не даш никакво објашњење, после ћеш да гунђаш, да киптиш од беса, да критикујеш, осуђујеш…
 
Старче, често не само да ми је тешко да прихватим неправду, него пребацујем одговорност за свој духовни пад на другог.
 
– Ви, не само да нећете из љубави да понесете торбу другога, већ хоћете да утрапите своју претешку торбу не само здравоме, већ и болесном! Треба да стекнеш духовну храброст како би била у стању да примиш на себе сву одговорност свог греха. Колико тежи терет навалимо на себе, узимајући на себе грешке других, утолико више нам добри Бог терет чини лакшим и ми осећамо сладост Божију.
А то што неко, телесно снажан, из љубави понесе две вреће цемента на леђима, како би олакшао неком нејаком, ко није у стању’да носи ту тежину, нема толику вредност, колику има ако неко понесе тешко бреме греха другог човека, ако га прихвати као своје, и нека изгледа другима да је он згрешио. То је велика врлина, велико смирење.
У једном општежитељном манастиру на Светој Гори, једном је неки искушеник ружно говорио о типикару[1], који је био јеромонах, зато што му је, док је, за време службе, читао, показао који кондак треба прво да прочита. Иако је типикар желео да му помогне, овај је био ван себе од гнева. После службе, искушеник се, веома љут, затворио у своју келију. Типикар је примио на себе сву тежину кривице и много се забринуо, јер је мислио да је он постао узрок што је његов сабрат тако реаговао. Истински га је мучила савест. И мада је, као типикар, био одговоран за исправан редослед током службе, није узео у обзир своју одговорност, него је рекао: “Ја сам крив што је мој сабрат изгубио живце .” Отишао је, дакле, до искушеникове келије са намером да пред њим приклони колена. Онај се, међутим, закључао и није хтео да отвори. Онда је типикар сео испред врата келије и чекао од јутра до три после подне када је звонило за вечерње, када је искушеник морао да изађе. Тада типикар падне на колена пред искушеником и каже му: “Опрости ми брате, крив сам!” Тако силази благодат Божија.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. У светогорским манастирима, типикар је монах одговоран да води рачуна о доследности придржавања типика и што се тиче манастирског живота и што се тиче служби.

13 Comments

  1. Слава Богу!
    И хвала на вашем труду који сте уложили за овај сајт

  2. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

    • Ima razlike, katolico se klanjaju papi, a Pravoslavni Hristu, pridji Pravoslavlju, dodji i vidi, dobrodosao si ovamo, otkaci se od katolickih lazi i dodji u Pravoslavlje. Pravoslavlje jednostavno odise istinom

      Seti se one Bozje zapovesti: Bogu se jedinome klanjaj, i Njemu jedinome sluzi!
      Tu zapovest katolicizam krsi prvu, a o pricescu i da ne pricam.
      Samo dodji na jednu liturgiju i neces se pokajati.

  3. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po” receptu”Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima “Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me” Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  6. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  7. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.