НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
МРАЧНЕ СИЛЕ – СТРАШНА ПРЕЛЕСТ
 
Поседнути пролазе кроз муке
 
У сваком случају, много су несрећни сви поседнути, јер бивају понижени, али и мучени од ђавола! Једном сам у манастиру Ставроникита срео неког младића од двадесет три године који је био поседнут. Био је кост и кожа. Била је хладна зима, у храму је била пећ, а он је имао на себи кошуљу кратких рукава и седео код улаза. Нисам могао да издржим, па му дадох да обуче нешто вунено. „Обуци то“, рекох му, „није ти хладно?“ „Ма откуд хладно, оче“, рече ми, „сав горим.“ Ето, то је пакао.
Многим поседнутима ако су по својој природи осетљиви, ђаво чак каже да се неће спасти, па их наведе да изврше самоубиство. Ужасно! То није ситница! Познавао сам једног поседнутог који је, јадник, већ и оцима био досадио. Пође да му очитају егзорцизме, а они га отерају. После му је ђаво за мене говорио: „Немој ни код овога да идеш, ни он те неће примити“ па га гурне у очајање. А ево шта је ђаво учинио једном другом, који је, благодарећи светом Арсенију, оздравио: дошао је овамо да се поклони моштима светог Арсенија, али је манастир био затворен. Онда му се појави ђаво у обличју светог Арсенија и рече му: „Да ниси никада више ногом овамо ступио, не желим те овде ни ја, ни отац Пајсије.“ И тако га отера. Разумеш ли? После је почео да псује и светитеља и мене. Добро, мене и треба псовати, али светитеља! А онда несрећник доби још једног демона. Ако се неко само дрско понаша, од њега се удаљава благодат Божија, а камоли ако псује светитеље. Дошао је у колибу и почео да виче: „Шта сам ти учинио, па нећеш да ме примиш? Зашто ни ти нећеш да ми помогнеш? Зашто желиш да се мучим?“ А ја му кажем: „Душо хришћанска, то је тебе ђаво отерао. То није био светитељ. Светитељ никога не тера“, али он неће ни да чује. Веровао је својој помисли. Знате ли кроз какву несрећу, кроз какве муке пролазе свакога дана ти јадници?
Али многи поседнути се муче да би се неки други опаметили. Јер када их виде колико се они муче, замисле се, призову се памети и кају се. Немојте мислити да су поседнути најгрешнији. Допушта, међутим, Бог да их поседну демони. А када се понизе и смире, искупе се за грехе, добију и награДу, али добију помоћ и сви они који их гледају како се муче.
Неко, разуме се, може рећи да има људи који почине гомилу грехова, а ипак не буду поседнути. Зашто је то тако? Када је човек достигао такав степен неосетљивости и толико отврднуо, онда га не нападају демони, јер Бог види да му се не може тако помоћи. Треба да знамо да је и демонски напад, на неки начин, дар Божији грешном човеку, како би се смирио, покајао и тако спасао.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *