НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ОДГОВОРНОСТ ЉУБАВИ – ГЕНЕРАЦИЈА РАВНОДУШНОСТИ
 
Видим шта нас чека и зато ми је тешко
 
Пролазе године и то тешке године! Невоље још нису прошле. У казану још врИ. Ако човек није крепак како ће савладати неку тешку ситуацију? Бог није створио човека као пасивно биће. Треба неговати усрдност. Истина, Боже сачувај кад би дошло до неког озбиљнијег потреса мало ко би остао на ногама. Пред Други светски рат у мом крају, у Коници, где сам радио у столарској радионици, била је пијаца где су сељаци доносили кукуруз, брашно и друго. Неки богати – ма шта богати, они који су узимали некакву камату из банке ногом би надмено ударали у врећу брашна, или кукуруза и са висине питали сељака-продавца колико кошта. Кад је почео рат, па су били принуђени све да продају ти исти људи су постали љубазни: „Добар дан“, рекао би један, „имате ли кукуруза?“, питао би други. Зато, сада захваљујте Богу увек и за све. Гледајте да постанете храбрије, мало се стисните у потребама. Видим шта нас чека и зато ми је тешко. Немојте се опуштати. Знате ли како је хришћанима у другим земљама?[1] У Русији су на принудним радовима. Како им је тешко! О духовним књигама нема ни говора А тек у Албанији, то да и не спомињемо. Велика несрећа! Немају шта да једу. Тамо ни цркве, ни манастире нису поштедели. Чак су људима и имена променили да се не би чуло неко хришћанско име. А у Америци, где има мало православних и расути су по разним покрајинама, знате ли како им је тешко? Немају православну црквену општину, па сатима возом путују да дођу на свету Литургију, а долазе и на Свету Гору да се о нечему посаветују! Велико је зло овај дух незахвалности који је захватио Грчку данас.
Колико светитеља ће Бог пројавити у земљама комунизма! Мученици! Они су одлучно ишли у смрт! Неки од њих су имали високе положаје али се нису покорили законима који су били супротни законима Божијим. „Не слажем се, убијте ме, затворите ме“, говорили су. И све то да би зауставили законе који би оштетили друге. А овде, без икаквог притиска са стране, показују невероватну равнодушност! Кад би само прошли кроз рат или неке тешкоће размишљали би другачије. Сада се понашају као да се ништа не дешава. Као кад би неко, тако да кажем, у.пролеће дошао авионом из Аустралије у Грчку, а у јесен се опет вратио; он би сваки пут пред собом имао пролеће. Из пролећа у пролеће, те тако не би знао како изгледа зима и невреме.
 
Старче, како можемо помоћи једном равнодушном човеку?
 
Треба га подстаћи на добро узнемирење, да га то натера да се замисли, да сам пожели помоћ. На силу не бива ништа. Човек треба да буде жедан да би му дао воде. Дај силом храну некоме ко нема апетита: он ће је повратити. Кад човек нешто не жели не могу му одузети слободу избора.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Изречено 1987. г.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *