ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
РАЗГОВОРИ СА ГРЧКИМ ДУХОВНИЦИМА О СТАРЦУ ПАЈСИЈУ СВЕТОГОРЦУ
 
Разговор са „анонимним“ подвижником
 
Манојло Мелинос: У свету Обитељ Кутлумуш управио је моје кораке Промисао Божији по ко зна који пут. Целивао сам чудотворну икону Богородице „Заштитнице“ часне мршти многих светитеља а уважени старац манастира, игуман г. Христодул и љубљени оци братства цркве у Кутлумушу водили су ме на завидна духовна путовања.
Сваки пут када ме Бог и Његова. Пресвета Мајка удостоје посете Кутлумушу, благослов који осећам да ме тад преплављује не да се исказати! Према томе, сматрам благонаклоношћу Госпође Богородице мој боравак у овом Њеном манастиру, као и стајање пред Њеном иконом „Заштитница“.
Сваки пут кад изађем из дворишта овог гостољубивог манастира, мој поглед спонтано се управи ка јарку старца Пајсија. Асоцијативно се затим враћа и ја посматрам цркву. Чини ми се као букет звоника! Колико ли. се само пута старац Пајсије молио богоусрдно под њима… Преподобник Божији познавао је дубине душе и у свакој је ситуацији био способан да уграби јагње из вукових раља. Његова личност била је саздана од врлине, мудрости и светости; импозантна у својој простоти, личност човека апостолског формата. Мисао нам се опет враћа на Богородицу. Овде све указује на Њу.
Силазим ка јарку, истовремено уживајући у дивној шетњи.
Упутио сам своје кораке ка једној од келија из ширег краја, прибегавајући многопоштованом старцу, искусном ацатомичару живота. Он је затражио од мене да не откријем његово име, као ни његово место подвизавања.
Због.његовог подвизавања у дотичном крају,одмах му постављам питање о оцу Пајсију и њиховом тесном познанству.
 
Оче, ви сте имали посебан однос са оцем Пајсијем. Често сте га посећивали у крајевима где се он подвизавао последњих година свог живота на земљи, у близини манастира Кутлумуш, у Панагуди. Ви који сте познавали старца као мало ко, у каквом га сећању носите? Шта је била срж његовог држања, његове животне путање?
 
Отац Г. Т.: Оца Пајсија заиста сам познавао врло добро, но истовремено – то је противуречност – и уопште не! Зато што се човек упознаје само ако живи на исти начин као он. Наравно, мислим на свете. Ако желиш да ти кажем у пар речи шта је то што је привлачило ка оцу Пајсију, рекао бих сажето: његова љубав ка Богу, ка Богородици и према Светитељима а истовремено љубав према свим људима. Када сам мало пре рекао да нисам постао монах, него да сам упознао монахе, као узор ових речи.имао сам његову духовну појаву. Он је био истински монах – имао је те црте – заволео је Бога као ништа друго и истовремено човека. То је био старац који је састрадавао са људима, пошто је првобитно био страдао за Бога! Могу рећи да за њега у потпуности важи констатација да се одвојио од свега и истовремено био уједињен са свиме. Чак и са творевином, са животињама, са свачим а наравно и првенствено са самим људима. Мислим да поред њега није прошао човек – а ти знаш веома добро колико је хиљада људи прошло кроз његову келију – који није регистровао снажно присуство његове љубави. Усудио бих се да кажем да је и сама његова келија била утеха, ма и његова сенка била је и јесте утеха савременом човеку, страдалном, намучеНом, болесном, човеку пуноМ проблема. Он је благослов Божији у наше дане!
 
– М.М.: Ви сте се, оче, концентрисали на оно што је по правилу о. Пајсије имао обичај да говори (на оно у шта је посебно вepoвao), на његов подстрек на стално покајање и исповедање. Ви сте се много бавили исповешћу. Сада то наравно помињем као црту о. Пајсија. Колико је наиме он проповедао покајање, а да сам при том није био духовник, с обзиром на то да је био монах без cвeштеничког чина.
 
Отац Г. Т:: Да, он лично није био духовник у Смислу Свете Тајне, али је непрестано поучавао покајању. Говорио је карактеристично да покајање треба да буде наша свакодневна брига. Имао је обичај да подстиче људе који би га посећивали: „Разговарај са својим духовником“. Желео је све људе да повеже са духовником. Да их повеже са Светом Тајном покајања. Сигурно да је покајање нешто на чему можемо и ми сами да радимо, мирјани у својим кућама, монаси у својим келијама итд. Но, покајање се заокружује у Тајни исповести, у присуству представника Господњег који је служитељ Тајне, свештеник. То је на крају, рецимо и то, завршетак ове Тајне, за коју (као и за сваку Тајну) треба да се припремимо пре него што будемо учествовали у њој. Чак за ову Тајну много више него за остале, зато што је покајање нешто на чему можемо и треба да радимо ми сами.
 
– М.М.: Оче, немам намеру да вас замарам, али ваше речи су за нас толико крепеће… Заокружићу свој разговор са вама, топло вас молећи да нам кажете две речи о молитви монаха, и то првенствено зашто волите да се молите у ноћне сате: Сећам се онога што је говорио свети Филотеј Синајски: „Јер у ноћи ум се навикао ведрити сјајним зрењима Бога и божанскога“…
Оче, слушамо вас са великом пажњом.
 
– Отац Г. Т.: То што ме питаш, о ноћној молитви, подсећа ме на речи једног светитеља који је рекао: „Предајмо своју прву мисао Господу. Предајмо Христу оно најчистије из свога живота“. Отац Пајсије је говорио: „Не чинимо како многи чине, не једимо језгро ораха а да љуску бацамо Христу! Дајмо му језгро“! Језгро нашег живота је ноћ, у смислу да постоји тишина, ум је одморан, утисци и догађаји претходног дана су минули, нису више. присутни тако снажно и живо на сцени. Тако наш ум није заокупљен тим свакодневним проблемима, што за последицу има суштинско улагање свих сила у разговор са Богом, и то да молитва није само формално беседовање са Богом а да је наш ум истовремено пун помисли, И то је разлог томе да од почетка монаси, и сви хришћани наравно у продужетку, по мери својих моћи свакако (зато што сигурно имају различите обавезе у свету), покушавају више да се моле у ноћне сате.
Ово говорим прво за себе, драга моја браћо, а потом за вас. Прво мене непотребног треба да пресаберем а затим. да се усудим поучавати – јао мени – вас који прихватате да ме пратите. У сваком случају захваљујем вам на вашој доброти и трпељивости, и желим вам из дубине срца да вас „прогони“ милост Господња у све дане живота вашега. Амин.

9 коментар(а)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *