НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
РАЗГОВОРИ СА ГРЧКИМ ДУХОВНИЦИМА О СТАРЦУ ПАЈСИЈУ СВЕТОГОРЦУ
 
Разговор са „анонимним“ подвижником
 
Манојло Мелинос: У свету Обитељ Кутлумуш управио је моје кораке Промисао Божији по ко зна који пут. Целивао сам чудотворну икону Богородице „Заштитнице“ часне мршти многих светитеља а уважени старац манастира, игуман г. Христодул и љубљени оци братства цркве у Кутлумушу водили су ме на завидна духовна путовања.
Сваки пут када ме Бог и Његова. Пресвета Мајка удостоје посете Кутлумушу, благослов који осећам да ме тад преплављује не да се исказати! Према томе, сматрам благонаклоношћу Госпође Богородице мој боравак у овом Њеном манастиру, као и стајање пред Њеном иконом „Заштитница“.
Сваки пут кад изађем из дворишта овог гостољубивог манастира, мој поглед спонтано се управи ка јарку старца Пајсија. Асоцијативно се затим враћа и ја посматрам цркву. Чини ми се као букет звоника! Колико ли. се само пута старац Пајсије молио богоусрдно под њима… Преподобник Божији познавао је дубине душе и у свакој је ситуацији био способан да уграби јагње из вукових раља. Његова личност била је саздана од врлине, мудрости и светости; импозантна у својој простоти, личност човека апостолског формата. Мисао нам се опет враћа на Богородицу. Овде све указује на Њу.
Силазим ка јарку, истовремено уживајући у дивној шетњи.
Упутио сам своје кораке ка једној од келија из ширег краја, прибегавајући многопоштованом старцу, искусном ацатомичару живота. Он је затражио од мене да не откријем његово име, као ни његово место подвизавања.
Због.његовог подвизавања у дотичном крају,одмах му постављам питање о оцу Пајсију и њиховом тесном познанству.
 
Оче, ви сте имали посебан однос са оцем Пајсијем. Често сте га посећивали у крајевима где се он подвизавао последњих година свог живота на земљи, у близини манастира Кутлумуш, у Панагуди. Ви који сте познавали старца као мало ко, у каквом га сећању носите? Шта је била срж његовог држања, његове животне путање?
 
Отац Г. Т.: Оца Пајсија заиста сам познавао врло добро, но истовремено – то је противуречност – и уопште не! Зато што се човек упознаје само ако живи на исти начин као он. Наравно, мислим на свете. Ако желиш да ти кажем у пар речи шта је то што је привлачило ка оцу Пајсију, рекао бих сажето: његова љубав ка Богу, ка Богородици и према Светитељима а истовремено љубав према свим људима. Када сам мало пре рекао да нисам постао монах, него да сам упознао монахе, као узор ових речи.имао сам његову духовну појаву. Он је био истински монах – имао је те црте – заволео је Бога као ништа друго и истовремено човека. То је био старац који је састрадавао са људима, пошто је првобитно био страдао за Бога! Могу рећи да за њега у потпуности важи констатација да се одвојио од свега и истовремено био уједињен са свиме. Чак и са творевином, са животињама, са свачим а наравно и првенствено са самим људима. Мислим да поред њега није прошао човек – а ти знаш веома добро колико је хиљада људи прошло кроз његову келију – који није регистровао снажно присуство његове љубави. Усудио бих се да кажем да је и сама његова келија била утеха, ма и његова сенка била је и јесте утеха савременом човеку, страдалном, намучеНом, болесном, човеку пуноМ проблема. Он је благослов Божији у наше дане!
 
– М.М.: Ви сте се, оче, концентрисали на оно што је по правилу о. Пајсије имао обичај да говори (на оно у шта је посебно вepoвao), на његов подстрек на стално покајање и исповедање. Ви сте се много бавили исповешћу. Сада то наравно помињем као црту о. Пајсија. Колико је наиме он проповедао покајање, а да сам при том није био духовник, с обзиром на то да је био монах без cвeштеничког чина.
 
Отац Г. Т:: Да, он лично није био духовник у Смислу Свете Тајне, али је непрестано поучавао покајању. Говорио је карактеристично да покајање треба да буде наша свакодневна брига. Имао је обичај да подстиче људе који би га посећивали: „Разговарај са својим духовником“. Желео је све људе да повеже са духовником. Да их повеже са Светом Тајном покајања. Сигурно да је покајање нешто на чему можемо и ми сами да радимо, мирјани у својим кућама, монаси у својим келијама итд. Но, покајање се заокружује у Тајни исповести, у присуству представника Господњег који је служитељ Тајне, свештеник. То је на крају, рецимо и то, завршетак ове Тајне, за коју (као и за сваку Тајну) треба да се припремимо пре него што будемо учествовали у њој. Чак за ову Тајну много више него за остале, зато што је покајање нешто на чему можемо и треба да радимо ми сами.
 
– М.М.: Оче, немам намеру да вас замарам, али ваше речи су за нас толико крепеће… Заокружићу свој разговор са вама, топло вас молећи да нам кажете две речи о молитви монаха, и то првенствено зашто волите да се молите у ноћне сате: Сећам се онога што је говорио свети Филотеј Синајски: „Јер у ноћи ум се навикао ведрити сјајним зрењима Бога и божанскога“…
Оче, слушамо вас са великом пажњом.
 
– Отац Г. Т.: То што ме питаш, о ноћној молитви, подсећа ме на речи једног светитеља који је рекао: „Предајмо своју прву мисао Господу. Предајмо Христу оно најчистије из свога живота“. Отац Пајсије је говорио: „Не чинимо како многи чине, не једимо језгро ораха а да љуску бацамо Христу! Дајмо му језгро“! Језгро нашег живота је ноћ, у смислу да постоји тишина, ум је одморан, утисци и догађаји претходног дана су минули, нису више. присутни тако снажно и живо на сцени. Тако наш ум није заокупљен тим свакодневним проблемима, што за последицу има суштинско улагање свих сила у разговор са Богом, и то да молитва није само формално беседовање са Богом а да је наш ум истовремено пун помисли, И то је разлог томе да од почетка монаси, и сви хришћани наравно у продужетку, по мери својих моћи свакако (зато што сигурно имају различите обавезе у свету), покушавају више да се моле у ноћне сате.
Ово говорим прво за себе, драга моја браћо, а потом за вас. Прво мене непотребног треба да пресаберем а затим. да се усудим поучавати – јао мени – вас који прихватате да ме пратите. У сваком случају захваљујем вам на вашој доброти и трпељивости, и желим вам из дубине срца да вас „прогони“ милост Господња у све дане живота вашега. Амин.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *