ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ДАНАШЊА ЦИВИЛИЗАЦИЈА – МУДРОСТ БОЖИЈА И ПРИРОДНО ОКРУЖЕЊЕ
 
Ваздух су загадили, кости им засметале
 
Старче, размишљају о томе да почну спаљивати мртве из здравствених разлога, али и због уштеде прoстора.
 
– Из здравствених разлога?! Чуј молим те! Није их срамота што тако говоре? Целу атмбсферу су загадили, а сада им и кости сметају? Кости су на крају крајева опране! И због уштеде на простору? Имају читаву Грчку са толиким шумским честарима, и не могу да нађу простора? Изгрдио сам једног професора Универзитета због тога. Како ли само за ђубре налазе толике депоније, а за кости које су свете не могу? Да се није изгубио простор? А да не кажем колико само моштију Светитеља може да се нађе међу овим! Је л’ они мисле о томе?
У Европи се спаљују мртви, не зато што Нема довољно прбстбра, већ зато што то сматрају прогресом. Не секу шуме да би ослободили простор, већ спаљују мртве, претварају их у прах како би добили места… Сипају прах у једну ма, оволишну кутијицу, а како им то олакшава посао, то сматрају напрстком. Спаљују и мртве, јер нихилисти желе, да се расточи све, па чак и човек. Да не остане никаквог трага који би подсећао људе на њихове родитеље, на дедове, на живот њихових предака. Да одсеку људе од сопствених предања. Да их тако нагнају да забораве на други живот и да их свежу са овим.
 
Кажу пак, Старче, да се подигла прашина у неким општинама у Атини око тога где ће се сахрањивати мртви.
 
– Ма, али толико простора има! Ако се и изгубило негде мало места, постоје пространства и пространства изван подручја града Атине и сва су она државна. Знам ја неке велике главе који тамо имају на гомиле површина. Зар не могу тамо да направе гробље? Уз то, већина људи која се сахрањује долази из унутрашњости. Зашто их не врате у њихове родне крајеве? Нека иду и сахране свакога у свом родном крају. Тамо неће имати ни велике издатке – само трошкове превоза. Нека кажу да сви они, који су из унутрашњости, а у скорије време су се били настанили у Атини, када умру, треба да се сахране у родном месту.Тако је и боље. За оне пак који су трећа генерација у Атини, нека нађу неко решење тамо. Затим, након вађења сандука нека направе мало дубље гробнице [костурнице] и ту нека похрањују кости. Зар је то тешко? Овде силазе толико дубоко у земљу не би ли извадили угаљ. Нека и за кости начине једну велику спремницу па нека буду све [кости] заједно.
Потпуно је нестало поштовања. И видиш сада шта ли само раде! Бацају родитеље у старачке домове. А пре су се чак и остарели волови долично неговали док не угину и нису их клали, јер су говорили: „Захваљујући њима хлеба смо имали“.
А какво ли је само било поштовање према мртвима! Сећам се каквим ли смо се само опасностима излагали, када смо кога сахрањивали у време рата! Добро, не кажем – свештенику је била дужност да иде, али шта су били дужни они који су по снегу преносили сандуке, за време ледене студи, и још да стално рафали тутње изнад главе! Године 1945, за време грађанског рата, пре него што сам отишао у војску, носио сам са црквењаком мртве. Пред нама је корачао свештеник. Чим би се зачуо фијук метка, падали бисмо ничице на земљу. После се требало дићи. Чим би зачули следећи, опет бисмо полегали. Касније у војсци, опет у ратно време, боси смо ходили по снегу. Рекли су нам, ко хоће да иде да скине цокуле са мртваца, слободно напред. Нико се није ни макао. Ах, нема више тих добрих година!
Зло је у томе што свој глас не дижу они који су на неким положајима, већ се слажу. Црква, од тренутка када се овај проблем појавио, треба да заузме одређени став, како би се ствар решила. Наиме, она овако оставља световњацима да се баве духовним питањима и да говоре шта им се прохте. То је светогрђе. И како онда данашњи свет да има благослов Божији? Ах, пропала ствар! Мало, помало, па ће и самог човека обесценити. Е, а за тако нешто сад ће се наћи места…. Па да, наравно, и то много, много места…

9 коментар(а)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *