ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ГРЕХ И ПОКАЈАЊЕ – ИСПИТИВАЊЕ И ПОЗНАЊЕ САМОГА СЕБЕ
 
Треба да нађемо непријатеља и да ударимо на њега
 
– Ја, старче, нисам још заволела смирење, пожртвовање и још нисам спремна да прихватам неправду.
 
– Није баш сасвим тачно то што кажеш. Ја се не узнемиравам због тога, зато што видим да у теби постоји позитивна узнемиреност (немир). Ти ћеш веома брзо да се ослободиш од страсти, јер си већ почела себе да хваташ у гресима. То помаже много више, него било каква духовна борба друге врсте. Онај ко је у стању да осети оно што код њега није добро, напушта полако старог човека у себи и ступа на исправни духовни пут. Стари човек у нама краде од нас оно што нови човек чини. Кад научимо да га ухватимо у томе, у стању смо да ухватимо све крадљивце који од нас краду добра којима нас Бог дарива, па нам тако наше духовно богатство остаје неокрњено.
 
– Када се много растужим, старче, због неког свог гpexa, на пример зато што сам нешто ружно рекла некој сестри, да ли ми то помаже?
 
– Помаже, дабоме, али треба да пазиш да не претераш. Треба да се растужиш, али исто тако треба и да се радујеш, јер ти се пружила прилика да исцелиш своју болест пошто је тако изишла на видело. Треба да помислиш: „Да бих рекла нешто ружно и да бих се тако понела, морала је постојати нека страст у мени, и ево, указала се прилика да се покаже, да је видим и да то поправим.“ Наравно, затражићеш, поред тога, и опроштај од сестре. Падови ти помажу да познаш саму себе. Све излази на површину и мало-помало од тога бива добро духовно делање. Видиш, и лекари понекад дају болесницима разна средства како би се показали симптоми болести и како би могли да поставе праву дијагнозу. Дају, примера ради, шећер, па после тога анализирају крв, да виде да ли је повишен ниво шећера у крви.
У духовној борби потребно је да означимо слабе тачке свог карактера, своје мане, и после да се трудимо да баш ту ударамо. И у рату, када вршимо извиђање једне области, бележимо тачке на којима се налази непријатељ, или одакле може да нападне, и то имамо стално на памети. Јер када прецизно знаш места на којима се налази непријатељ, можеш да се крећеш са сигурношћу. Рашириш мапу и кажеш: „Непријатељ се налази овде и овде. Ми морамо да стигнемо овде и да заузмемо те и те коте. Оданде ћемо да тражимо појачање, а одавде нам је потребно ово оружје“, и тако даље. Можеш, дакле, и ти да сачиниш план. Али, да би сазнала где се налази непријатељ, треба да бринеш и да истражујеш, не смеш да спаваш.
 
– Да ли је боље, старче, дa неко сам пронађе своје мане или је боље дa му на њих укажу дpyгu?
 
– Добро је да човек сам тражи и нађе своје мане, али и када му други укажу на њих да се не противи, већ да то са радошћу прихвата. Може, наиме, да се деси да човек мисли да види самога себе, а у ствари, он себе види онаквог какав би желео да буде, а не какав стварно јесте.
 
– Да ли ме други боље виде, старче!
 
– Сваки човек може сам, ако то жели, боље да види себе. Значи, може боље да открије чему се опире, лакше да нађе где му је грех и да пронађе где лежи узрок томе, а други извлачи закључке из претпоставки.
 
– Да ли је могуће, старче, да неко покушава да позна самога себе онаквим какав је, а да не успе у томе?
 
– Могуће је ако у том напору има имало гордости, он не може да позна самога себе онаквим какав истински јесте.