НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ГРЕХ И ПОКАЈАЊЕ – ИСПИТИВАЊЕ И ПОЗНАЊЕ САМОГА СЕБЕ
 
Треба да нађемо непријатеља и да ударимо на њега
 
Ја, старче, нисам још заволела смирење, пожртвовање и још нисам спремна да прихватам неправду.
 
– Није баш сасвим тачно то што кажеш. Ја се не узнемиравам због тога, зато што видим да у теби постоји позитивна узнемиреност (немир). Ти ћеш веома брзо да се ослободиш од страсти, јер си већ почела себе да хваташ у гресима. То помаже много више, него било каква духовна борба друге врсте. Онај ко је у стању да осети оно што код њега није добро, напушта полако старог човека у себи и ступа на исправни духовни пут. Стари човек у нама краде од нас оно што нови човек чини. Кад научимо да га ухватимо у томе, у стању смо да ухватимо све крадљивце који од нас краду добра којима нас Бог дарива, па нам тако наше духовно богатство остаје неокрњено.
 
Када се много растужим, старче, због неког свог гpexa, на пример зато што сам нешто ружно рекла некој сестри, да ли ми то помаже?
 
– Помаже, дабоме, али треба да пазиш да не претераш. Треба да се растужиш, али исто тако треба и да се радујеш, јер ти се пружила прилика да исцелиш своју болест пошто је тако изишла на видело. Треба да помислиш: „Да бих рекла нешто ружно и да бих се тако понела, морала је постојати нека страст у мени, и ево, указала се прилика да се покаже, да је видим и да то поправим.“ Наравно, затражићеш, поред тога, и опроштај од сестре. Падови ти помажу да познаш саму себе. Све излази на површину и мало-помало од тога бива добро духовно делање. Видиш, и лекари понекад дају болесницима разна средства како би се показали симптоми болести и како би могли да поставе праву дијагнозу. Дају, примера ради, шећер, па после тога анализирају крв, да виде да ли је повишен ниво шећера у крви.
У духовној борби потребно је да означимо слабе тачке свог карактера, своје мане, и после да се трудимо да баш ту ударамо. И у рату, када вршимо извиђање једне области, бележимо тачке на којима се налази непријатељ, или одакле може да нападне, и то имамо стално на памети. Јер када прецизно знаш места на којима се налази непријатељ, можеш да се крећеш са сигурношћу. Рашириш мапу и кажеш: „Непријатељ се налази овде и овде. Ми морамо да стигнемо овде и да заузмемо те и те коте. Оданде ћемо да тражимо појачање, а одавде нам је потребно ово оружје“, и тако даље. Можеш, дакле, и ти да сачиниш план. Али, да би сазнала где се налази непријатељ, треба да бринеш и да истражујеш, не смеш да спаваш.
 
Да ли је боље, старче, дa неко сам пронађе своје мане или је боље дa му на њих укажу дpyгu?
 
– Добро је да човек сам тражи и нађе своје мане, али и када му други укажу на њих да се не противи, већ да то са радошћу прихвата. Може, наиме, да се деси да човек мисли да види самога себе, а у ствари, он себе види онаквог какав би желео да буде, а не какав стварно јесте.
 
Да ли ме други боље виде, старче!
 
– Сваки човек може сам, ако то жели, боље да види себе. Значи, може боље да открије чему се опире, лакше да нађе где му је грех и да пронађе где лежи узрок томе, а други извлачи закључке из претпоставки.
 
Да ли је могуће, старче, да неко покушава да позна самога себе онаквим какав је, а да не успе у томе?
 
– Могуће је ако у том напору има имало гордости, он не може да позна самога себе онаквим какав истински јесте.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *