НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ОДГОВОРНОСТ ЉУБАВИ – И САМО ПРИСУСТВО ХРИШЋАНА ЈЕСТЕ ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ
 
Успављивање света
 
Старче, како се људи могу поучити на основу свега овога што се дешава у свету?
 
– Онај ко хоће нешто да научи – научиће и из ситница. На пример, заљуља се кандило или почне да се љуља сам човек од земљотреса и дође к себи. Сви они који не верују, кад чују да ће бити рат или нека друга катастрофа постају још гори: „Хајде да се проводимо и забављамо јер ионако нам нема живота“ а онда се тек потпуно изопаче.
Са друге стране, они неодлучни, када чују, на пример, да ће бити рата, долазе себи и мењају начин живота. Таквих је сада мало. Некада је наш народ живео духовним животом и зато нас је Бог и благосиљао и светитељи су нам чудотворењем помагали, па смо пoбеђивали своје непријатеље, који су увек били бројно надмоћнији. Данас кажемо да смо православни али, на жалост, само нам је назив „православни“ остао.
Питао сам једног духовника који је био баш социјално активан и имао мноштво духовних чеда: „Шта знаш о оном богохулном филму?“ „Не знам ништа“, рекао ми је. Не зна ништа, а живео је у великом граду. То се зове успављивање света. Остављају свет таквим какав јесте да га не би ожалостили и да би се лепо проводио. Немој случајно да некоме поменеш рат или Други долазак Христов и да зато треба да будемо спремни, да људи не би пореметили свој мир. Као што кажу неке старе жене: „Не причај о смрти него причај само о радостима и о крштењима.“ Као да их не чека смрт. Тако се заваравају лажном радошћу. Али кад би размислили о томе да је старац који је становао мало ниже умро јуче, а онај други је на самрти и ускоро ће умрети, а прекосутра ће бити парастос томе и томе, који је био млађи од њих, размислиле би, дакле, и рекле: „Треба да се исповедим, да се духовно припремим јер ће ме Христос ускоро позвати у други живот.“ У супротном, доћи ће смрт и наћи их неспремне. Други, опет, из „добрих“ побуда кажу: „Немојте јеретицима говорити да су у прелести да бисмо показали љубав.“ И тако свему одузимају праву вредност. Да су такви који тако говоре живели у време првих хришћана не бисмо имали ни једног светитеља. Тада су говорили хришћанима: „Само баци тамјан на жар (пред идоле) и не мораш се одрицати Христа.“ Али хришћани то нису прихватали. „Само немој да говориш о Христу и бићеш слободан, можеш да одеш куд ти је воља“, нису пристајали. Данас видиш некакав „недокуван“ свет.
 
Старче, кад ап. Павле каже: „А плод Духа јесте: љубав, радост…“ (Гал. 5, 22), да ли под тиме подразумева да је радост последица исправног живљења?
 
Да, јер постоји радост овога света и радост божанска. Кад нешто није од Духа, кад није истинско и чисто не може изазвати истинску радост и мир у срцу. Радост коју осећа духован човек није радост од овога света коју, иначе, многи данас траже. Не треба мешати те ствари. Да ли су светитељи имали ту радост коју ми тражимо? Да ли је Богородица имала такву радост? Да ли се Христос смејао? Који је светитељ прошао кроз овај живот без муке и бола? Који светитељ је имао ту радост коју покушавају да постигну данашњи хришћани који не желе да чују ништа непријатно да се не би ожалостили и изгубили свој мир? Ако избегавам тугу да бих био радостан, ако избегавам узнемиреност да бих био кротак – онда сам равнодушан! Једно је кротост духовна а друго кротост равнодушности. Неки кажу: „Треба да будем радостан јер сам хришћанин. Могу да будем спокојан јер сам хришћанин.“ То нису хришћани. Разумете ли? То је равнодушност, то је радост овога света, Онај ко у себи поседује такве особине није духован човек. Духовног човека све боли, све га дира. Болно преживљава тешке ситуације у свету, боли га људска несрећа, али за тај бол бива награђен божанском утехом. Осећа бол, али осећа у себи и божанску утеху, јер Бог, заједно са благословом, шаље души предукус раја и човек осећа сладост од љубави Божије. То је радост, духовна радост која се не може речима исказати и она преиспуњава цело човеково срце.

9 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *