МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
98. Писмо
Раднику Митру Ф. о томе зашто се Спаситељ родио у пећини
 
Давно си ми упутио ово питање, но, опрости, ја сам чекао да ти одговорим пред овај благ дан, када су мисли наше упућене к оној пећини одакле је засјало свету Сунце Правде.
Смерност је прва врлина, коју је Христос препоручио људима у Својој беседи на Гори. И примером Својим Он је прво показао ту врлину родивши се не у царској палати него у овчијој пећини.
Друга важна практична поука, коју је Господ показао свету рођењем у пећини јесте ова: стеснити се, да би се и другим учинило места; задовољити се најнужнијим, да би и други имали најнужније. Као што учи апостол Божији: а кад имамо храну и одјећу, овијем да будемо довољни. Није ли ово добра поука за данашњи свет у кризи?
Још је врло важна поука и у томе, да не даје место значај човеку него човек месту. Човек представља већу вредност од свега на земљи. Нити раскош и спољни блесак повећава нити сиромаштина умањује човека. Знаш како је Он рекао за Јована Крститеља, човека без куће и кућишта: шта сте изашли да видите? Човјека ли у меке хаљине обучена?Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе, по царскијем су дворовима. У царском је двору и у меким хаљинама и цар Ирод, али није човек него лисица; тако и Пилат, али није човек него римски вук; тако и фарисеји, али нису људи него породи аспидини. А бескућни Јован је човек већи од свих оних у палатама – ниједан између рођенијех од жена није већи од Јована Крститеља.
Још једна поука. Царство Небеско важније је за човека од свега у свету. И то царство може човек задобити ма где се родио и ма где живео; у граду, или у селу, или у пустињи, или у пештери. Свету који тражи светлост само из великих градова Господ је хтео дати лекцију, да се истинска светлост може јавити и из худе пећине. То су доцније доказали и многобројни пештерници, велики духовници и права светила света.
По моме мишљењу има и један не мало важан разлог што се Христос родио у пећини. У Светој Земљи још и данас стоје четири знамените стене, стоје онако како су стајале и у време доласка Христовог у свет. Једно је камена пећина у Витлејему, где се Он родио; друго је стена на Гори Искушења, где је Он кушан од Сатане; треће је стена Голготска, на којој је распет, под којом је сахрањен, и где је васкрсао; и четврто је стена на Маслиновој Гори, са које се вазнео у небеса. Дакле, четири најважнија догађаја из Спаситељева живота везана су за четири непомичне стене. Не постоји она кућа у Назарету, где је Он живео, нити она у Капернауму, где се настанио био. Не постоји ни једна грађевина у којој се Он задржавао: ни двор Иродов, ни конак Пилатов, па чак ни храм Соломонов. Све што је људском руком зидано, све је време строшило. Али оне четири стене, од Бога створене, стоје и сада исто као и некада. Да нико не би могао посумњати, да се Он заиста родио, да је искушаван био као човек, да је распет због греха људских али и васкрсао, и да се са славом узнео у небеса, у вечну домовину Своју, где очекује Своје праведнике. Знао је Свезнајући камено срце човечје и сумњичарски разум људски, зато је Он мудро везао она четири велика догађаја за четири непомичне стене. А да се Христос родио у некој кући у граду или селу, зар би та кућа још постојала и сведочила? Не постоји не само кућа него ни град где се родио Александар Велики. Не зна се не само град него ни држава, где се родио велики Хомир. А Христова света Пећина у Витлејему стоји, стоји и – сведочи.
И ово да знаш: као што тело Његово, дом душе Његове, није од човека но од Бога Духа Светога, тако исто ни дом тела Његовог, пећина Витлејемска, није од човека ни од руку човечјих но од Бога Створитеља и Промислитеља. Он ју је створио пре људи на земљи, и створивши предодредио за палату Свог временог боравка када се буде спустио у посету потомству Адама и Еве. И још – за трајног сведока Његовог доласка на земљу.
Нека те не чуди ни то што је Бог изабрао тако худо обиталиште за Себе. Што је у људи високо, мрзост је пред Богом. Мрзост је пред Богом била ћесарева палата у Риму јер је у истини била разбојничка пештера злочина и разврата. Оно пак што је презрено и ништавно у очима људи, оно најчешће Бог бира и прославља. То је метод Свемудрога. По том методу Он је изабрао рибаре за апостоле, и пећину за колевку Своју.