НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Владика Николај » МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

 

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
31. Писмо
Из Јерусалима на Велику Суботу
 
Ево нас у Јерусалиму, највећем духовном разбојишту у историји рода људског. То је Косово поље човечанства. Многе битке ту су бијене између војски царства небескога и војски царства земаљскога. Војске царства небескога увек су изгледале слабије, и увек поражене пред победу. Вођ војски царства небескога, Спаситељ наш Исус Христос, водио је главну битку на овоме месту, и однео главну победу. Све борбе после Њега, које воде Његове светлоносне војске, личе на Његову битку како по мукама тако и по победама.
Шест дана већ ми преживљујемо страдања Господа нашега. Обишли смо сва места Његових мучења, и сва их натопили својим сузама. Душе нам се осећају измучене. Но телесно сви се за чудо добро осећамо. Мало спавамо, много постимо, сатима стојимо на богослужењима, по цео дан ходимо уз брдо низ брдо по Светоме Граду. И нико уморан, нико болестан, нико да се пожали! Али душа притиснута као гробном плочом. Ништа у свету осим васкрсења нашег намученог Господа не може скинути ову гробну плочу, и донети васкрсење нашим душама. Једва чекамо да се ова субота откине од нас, и да се сретнемо са преславном недељом.
Где су бачки суботари да дођу у Јерусалим и преживе она душевна страдања за ових шест дана, која смо ми преживели? Тад им не би пало на ум да празнују суботу место недеље. Гле, субота нама није донела никакво олакшање. У овај дан ми само сумирамо сва страдања Господа нашег, сабирамо све муке Његове. И чекамо недељу као олакшање, одмор и избављење.
– Шта је данас било с Господом? упита начелник Илија.
– Сишао је у Ад, да јави Себе и Своје Јеванђеље и онима који су се пре Његова доласка упокојили. Тако да узме под Своју власт сва поколења људска, прошла, садашња и будућа. Свима да објави истину, и свима да понуди спасење.
– Па зар суботари празнују силазак у Ад а не васкрсење Господа?
Неколико пута данас ходили смо у храм Гроба Господњег. Хтело би нам се, да смо тамо непрестано. Као да нас наш невидљиви Домаћин призива к Себи на Голготу, да Својим телесним ранама лечи наше душевне ране. Тај храм назива се и Храмом Васкрсења. Слободно би се могао назвати и: Васкрсли Храм. Јер у истини он је неколико пута васкрсавао. Пагански цар Адријан до земље га је срушио, и на том месту поставио лудачке идоле: Јупитера и Венеру, гадове римске. Јулијан Отпадник, и Омар Арапин, и Хозрое Персијанац, пљачкали су га и кварили наизменично. Но тај храм непрестано је васкрсавао, по смрти својих рушитеља, и то у новој и већој слави и красоти. Није ли то васкрсење? Није ли и крст Христов био сахрањен под земљу па васкрсао?
О велики Господе Христе, једини неодољиви, свемоћни! И ствари везане за Твоје име васкрсавају а камо ли људи и народи. А камо ли Ти, вечна истино и вечни животе!

Кључне речи:

2 коментар(а)

  1. Pingback: Св.Николај - Једном патриоти који каже: Довољно је бити добар Србин а вера је споредно | ШНР

  2. Pingback: Владика Николај Велимировић - Христос је чинио само добро, па су Га људи ипак распели | ШНР

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *