МИСИОНАРСКА ПИСМА
143. Писмо
Једном болесном војсковођи: О вечној награди
Пишете ми из постеље. Окружени сте непознатим лицима, чија имена не знате и која први пут сричу Ваше име на болесничком листу изнад кревета. И нико од познаника и сродника да Вас посети. А некад сте Ви командовали пуковима. Хиљада њих изговарали су Ваше име с поштовањем. Хвалили су Вас и величали. Ваше прси биле су као неки иконостас од ордена. И ето, заборављени и осамљени, странац међу странцима, Ви сад живите гледајући из ноћи своје садашњости у дан своје прошлости. Покажите се јунак. Сад сте у већој борби него што сте икад били. Јер нема веће борбе од оне коју човек потпуно сам води. Сетите се Христа у Гетсиманији. И будући у самртној борби, мољаше се усрдније; а зној његов бијаше као капље крви које капљу на земљу (Лк. 22,44). Али зато је дошло васкрсење, и част и слава, која вековима бруји с краја у крај небеса и земље. Наш велики свети отац Јован Златоуст био је под старост пао у немилост код цара и царице, био је клеветан, руган, најзад изгнан из престонице у јерменске пустиње. Намучен, осамљен, болестан – мислите ли Ви да се он жалио и јадао? Никако. Ево шта је он писао из онога свога страдања и понижења:
„Зар нешто значи бити избачен из отаџбине, па премештан с места на место, па живети у изгнанству; бити вучен од суда на суд, трпети насиља и поруге од војника, примати зло од људи, сносити мучења и од робова и од слободних – зар све то нешто значи, када је за све то награда цело небо и она непропадљива блага, која се речима не могу исказати, која немају граница, и која нам доносе бесмрће и вечну насладу?“
О како су велики и дивни сви они који очекују награду и славу само од светих небеса! Који су познали варљивост светске славе и променљивост судбе! и који предају забораву све сусрете на земљи, пријатне и непријатне, па се свим бићем својим пружају једино ка сусрету са вечном Љубављу!
Пишете, како Вас је вера држала у свима великим борбама за слободу народа. Сад Вам је вера у Бога најпотребнија. Она ни на коме не показује тако своје животворно дејство као на осамљеном, заборављеном, одбаченом и болесном. Кад цео свет таквоме шапће у уши: ти си непотребан свету, вера му говори: ти си потребан Богу. У време бучне славе светске, која Вас је китила венцима што вену, вера Вам је била само као нека посластица души; сада Вам она може послужити као једини хлеб душе Ваше. Читајте Псалме и Јеванђеље.
Од Бога Вам мир и утеха.
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301
Кључне речи: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin
Predivno i mudro