МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

184. Писмо
Фабриканту четака С. С.: О празнини душе

Као младић отишао си у свет из свог града. Живео си у далекој земљи четрдесет година. Радио си у фабрици четака, и временом си постао господар те фабрике. Жудео си да се обогатиш; и обогатио си се. Женио си се; жена умрла. Боже, како је много дана у четрдесет година, и ти си сваког дана мислио: како ће то дивно бити, кад се као богаташ вратиш у свој родни град, међу своје старе другове, па почнеш чинити добра дела лево и десно, а цео се град диви! У далеком свету било ти је све празно; твоју душу испуњавала су само сећања на твој мили град и на другове и на познанике. Најзад све си продао. Дошао је жељени час, и ти си се повратио у свој жељени град. Но авај, какво разочарање! За четрдесет година изумрли сви другови из младости, и сви сродници и познаници. Свуда непозната лица, нов народ. Тражиш старе куће – нема их. Питаш за старе фирме – ишчезле. Куцаш на врата негдашњих другова – странци отварају и у чуђењу одговарају да их не познају. Опет си, дакле, у туђини! Опет међу странцима! Опет празнина, никад празнија. Караван, који си ти оставио на станици, отпутовао, а други стигао. Деца се око тебе скупљају као око туђинца. Људи врте главама и говоре: не познајемо га! Стегло ти се у срцу; сео си на брду изнад града и – заплакао. „Куда ћу сад? Коме граду ја припадам? Којој земљи, којој ли отаџбини?“ Тамо ћеш, камо су отишли сви они, које ти узалуд тражиш. Ти припадаш граду небеском, вишњем Јерусалиму, земљи обећаној, отаџбини небеској. Тамо је заминуо твој караван. А ти се придружи новом каравану, и буди радостан. Јер и тај нови караван путује истим путем, истој мети. Твоја душа била је кроз четрдесет година испуњена пролазним сенкама; зато се сад осећа празна и пуста. Испуни је сад – кад ниси до сад – нечим непролазним, бесмртним. Испуни је Богом, Створитељем твојим. Веруј у Бога и веруј Христу. Чини добра дела, која си мислио чинити; чини их лево и десно, и не тражи да ти се људи диве него да би те Бог помиловао. И нови људи у твом граду заволеће те, као што би те волели и они који су отишли. Јер и ови нови осећају, тугују, чезну. И они траже, изнад свега, правога човека, доброга човека. Буди ти њихов проналазак, нека се радују. Мир ти и утеха од Вечнога.