МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

267. Писмо
Председнику Павлу Н.: О материјалистима

Опет и опет ти полажеш себи рачун о својој вери, и налазиш да твоја вера у загробни живот није јака. Ако није јака, ти је ојачај, док ти она не постане највећа извесност, за коју Христос умре и васкрсе. Што млађи и луђи то нам овај свет све стварнији изгледа, а што старији и искуснији то нам се свет чини све непостојанији и нестварнији. Преживети што више разочарења у овом свету пре се може назвати срећом него несрећом, јер то приводи човека ближе истини о овоме пролазноме свету. Зрео и искусан човек гледа овај видљиви свет слично апостолу Павлу као у огледалу, у загонетки (1 Кор. 13, 12). Он је у истини огледало и загонетка једног непролазног и стварног света. У њему се огледа онај стварни вечни свет у сликама као у загонеткама. Међутим, материјалисти посматрају овај свет, слично незрелом и неискусном човеку, као саму и једину стварност. Зато они не примају догму о оном другом стварном свету и животу. Иако их овај свет угони на лаж на сваком кораку, они упорно остају убеђени у његову стварност. Тако они губе оба света: овај, јер га држе за оно што није, и онај, јер га одричу. Речју: они у ствари одричу оба света и оба живота: овај – кривим схватањем, и онај одрицањем. Ваистину, само се онај човек може назвати живим, који верује у онај вечни и стварни живот. Ко пак верује само у овај живот – у ову загонетку живота – не верује ни у један живот него у вечну смрт, и личи на осуђеника, који чека сваког часа пуцањ и – смрт. О, да знаш, како Црква Божија има истинске доказе о ономе свету и животу! О, да знаш колико се светих душа јавило из онога света, да нам потврде слатку и спасоносну стварност онога света и живота! Добро је рекао неко:
“кад не би било онога света, онда би лудо било говорити о разлици између правде и неправде, лудо – очекивати награду за добро и казну за зло, и уопште лудо – сматрати се живим”.
Но уздигнимо се до вере мудрога Павла који се кроз јављање Христа из онога света уверио о постојању онога света. Држимо се чврсто његове вере, да ће ово распадљиво обући се у нераспадљиво и ово смртно у бесмртно. И ускликнимо заједно с њим: Богу хвала што нам даде победу (над смрћу) кроз Господа Исуса Христа (1 Кор. 15, 53).

3 Comments

  1. Нисам разумео зашто Свети владика каже ,,три лица, једна личност“. Мислим да сам наилазио да се каже да су Три Личности тј. да су каже и Лица и Личности или Три Божанске Ипостаси тј. да је један Бог у Три Ипостаси. Не знам да ли се варам да би лице било превод грчке речи просопон, а да се реч ипостас често преводи као личност иако то можда није изворно значење речи, али мислим да је дато то значење тој речи и да се тако користи. Можете објаснити да ли неко прави грешку и какву иако не у чему је разлика?

    Лош студент богословља

  2. Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin

  3. Predivno i mudro