МИСИОНАРСКА ПИСМА
267. Писмо
Председнику Павлу Н.: О материјалистима
Опет и опет ти полажеш себи рачун о својој вери, и налазиш да твоја вера у загробни живот није јака. Ако није јака, ти је ојачај, док ти она не постане највећа извесност, за коју Христос умре и васкрсе. Што млађи и луђи то нам овај свет све стварнији изгледа, а што старији и искуснији то нам се свет чини све непостојанији и нестварнији. Преживети што више разочарења у овом свету пре се може назвати срећом него несрећом, јер то приводи човека ближе истини о овоме пролазноме свету. Зрео и искусан човек гледа овај видљиви свет слично апостолу Павлу као у огледалу, у загонетки (1 Кор. 13, 12). Он је у истини огледало и загонетка једног непролазног и стварног света. У њему се огледа онај стварни вечни свет у сликама као у загонеткама. Међутим, материјалисти посматрају овај свет, слично незрелом и неискусном човеку, као саму и једину стварност. Зато они не примају догму о оном другом стварном свету и животу. Иако их овај свет угони на лаж на сваком кораку, они упорно остају убеђени у његову стварност. Тако они губе оба света: овај, јер га држе за оно што није, и онај, јер га одричу. Речју: они у ствари одричу оба света и оба живота: овај – кривим схватањем, и онај одрицањем. Ваистину, само се онај човек може назвати живим, који верује у онај вечни и стварни живот. Ко пак верује само у овај живот – у ову загонетку живота – не верује ни у један живот него у вечну смрт, и личи на осуђеника, који чека сваког часа пуцањ и – смрт. О, да знаш, како Црква Божија има истинске доказе о ономе свету и животу! О, да знаш колико се светих душа јавило из онога света, да нам потврде слатку и спасоносну стварност онога света и живота! Добро је рекао неко:
„кад не би било онога света, онда би лудо било говорити о разлици између правде и неправде, лудо – очекивати награду за добро и казну за зло, и уопште лудо – сматрати се живим“.
Но уздигнимо се до вере мудрога Павла који се кроз јављање Христа из онога света уверио о постојању онога света. Држимо се чврсто његове вере, да ће ово распадљиво обући се у нераспадљиво и ово смртно у бесмртно. И ускликнимо заједно с њим: Богу хвала што нам даде победу (над смрћу) кроз Господа Исуса Христа (1 Кор. 15, 53).
Нисам разумео зашто Свети владика каже ,,три лица, једна личност“. Мислим да сам наилазио да се каже да су Три Личности тј. да су каже и Лица и Личности или Три Божанске Ипостаси тј. да је један Бог у Три Ипостаси. Не знам да ли се варам да би лице било превод грчке речи просопон, а да се реч ипостас често преводи као личност иако то можда није изворно значење речи, али мислим да је дато то значење тој речи и да се тако користи. Можете објаснити да ли неко прави грешку и какву иако не у чему је разлика?
Лош студент богословља
Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin
Predivno i mudro