МИСИОНАРСКА ПИСМА
221. Писмо
Хришћанину П. Т. у Лозници: О секташкој милостињи
Ти си готов да оставиш веру својих отаца и да се упишеш у секташе! Зашто? Зато, велиш, што они дају књиге бесплатно а уз то још помажу и новцем. Но, како ти, трезвени Подринац, да се не запиташ: о чијем се трошку штампају те „бесплатне“ књиге, и чији то новац дају секташи? Да ли дају своје или туђе, туђинско? Јасно је, да не дају своје, пошто и они примају плате из туђине. Јасно је да они туђинским новцем купују душе. А познато је, да за сваку тако купљену душу они добијају нарочиту награду од својих господара. Оно што они дају, дакле, не дају у име Христа него ради своје личне добити. Узели су веру за трговину, и ето ти си готов да постанеш роба те трговине. Војвода Анта могао је добити злата од Турака колико је хтео само да преда Лозницу и изда свој народ. Али он није давао „веру за вечеру, ни поштење за печење“. Нити је иједан од славних предака твојих поступио као Исав, који је за једно јело дао првородство своје, него су сви као оно Мојсеј више волели страдати с народом него ли имати земаљску сладост гријеха, сматрајући поругу Христову за веће богатство од свега блага египатскога (Јевр. 11,25-26; 12, 16). Знај, да је увек био такав начин јеретика и отпадника – да се покажу привидно милостивији од правоверних. Чак и цар Јулијан Отпадник, који је отпао од вере Христове и вратио се идолопоклонству, раздавао је милостињу на све стране хвалећи се, како је он милостивији од хришћана. Но прави хришћани нису хтели примати његову милостињу, сматрајући је поганом. Дужност је свих правих хришћана, да буду милостивији од других људи, и да не дозволе да их иноверци и јеретици у милостињи надмаше. Но треба се чувати као од огња од јеретичких и секташких дарова. Они дају блато да би узели злато, то јест, дају телу а узимају од душе; бесплатним књижицама колебају савести; парама стварају раздор у народу, одвајајући поједине људе од своје једноверне браће.
А ти пази и чувај се, чувај душу своју од оних који долазе као јагањци а унутра су грабљиви вуци.
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301
Кључне речи: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
2 коментар(а)