МИСИОНАРСКА ПИСМА
270. Писмо
Једном простом. човеку: О исповедању вере
Седео си у возу и ћутао. Поред тебе седела су нека господа и водила разговор о великим људима. Један од њих набрајао је имена великих људи, које он поштује, па је међу осталима поменуо и име Исуса Христа. Други је рекао, да он не сматра Христа великим човеком. Трећи овако, четврти онако. И настала је препирка око Господа нашег, по пророчанству светога Симеона Богопримца, да ће Он бити знак против кога ће се говорити. Тада се она господа обрате теби и упитају, да ли ти сматраш Христа великим човеком?
– Не, одговорио си ти. Христос није за сравњивање. Христос није велики човек. Он је Бог. На те твоје речи они су се сви засмејали и почели се ругати твоме убеђењу о Сину Божијем. Малочас подељени међу собом они су се уједанпут сви сложили против тебе и Христа твојега, као оно што се Пилат и Ирод измирише када хтедоше Христа осудити. И тако си ти под шибом од поруга и подсмеха путовао до свога места. Благо твојој души! Тако су трпели поруге за Христа најбољи од најбољих, мученици и богоугодници. Кесарије, брат Василија Великог, сматран је за угледног философа. Па цар Јулијан, проклети одступник од вере, хтеде придобити Кесарија на своју страну против хришћана. Дозове га у свој двор и почне саветовати, да напусти Хришћанство и врати се паганству. После дуге препирке најзад изјави Кесарије цару одлучно: „Хришћанин сам, и остајем хришћанин“.
Ту недавно причао ми је један млади Црногорац: Био сам, вели, у војсци и нисам се стидео своје вере. Но зато сам претрпео многе горчине. Построји каплар нашу десетину па викне мени: Иване, ко је твој Бог? А ја одмах одговорим: мој Бог је Свевишњи на небеси. А он мени шамар по једном образу. -Ја сам, вели каплар, твој Бог! – Не, ниси, одговорим ја, ти си мој каплар а мој Бог је на небеси. Опет шамар по другом образу. А мене не боли, него ми се срце шири од неке милине што нешто мало муке и ја подносим за Господа и Творца свога.
– Благо теби, Иване, рекнем му ја, што си исмеван и шамаран Бога ради.
А сад и теби и Ивану кажем: Радујте се и веселите се, јер је велика ваша плата на небесима.
Нисам разумео зашто Свети владика каже ,,три лица, једна личност“. Мислим да сам наилазио да се каже да су Три Личности тј. да су каже и Лица и Личности или Три Божанске Ипостаси тј. да је један Бог у Три Ипостаси. Не знам да ли се варам да би лице било превод грчке речи просопон, а да се реч ипостас често преводи као личност иако то можда није изворно значење речи, али мислим да је дато то значење тој речи и да се тако користи. Можете објаснити да ли неко прави грешку и какву иако не у чему је разлика?
Лош студент богословља
Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin
Predivno i mudro