МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
256. Писмо
Учитељу Славку М.: О највећем преокрету
 
Није, није, и никако није се хришћанска вера развила из незнабожних вера и философија. Јер оно што се развило мора личити на оно из чега се развило. Хришћанска вера међутим толико је била неслична Јеврејству – коме је изгледала најсличнија – да су Јевреји распели Христа, Оснивача нове вере. А да и не говоримо о осталим верама, философским и идолским. Разлика је толика као кад би један човек путовао према западу па се наједном окренуо на левокруг. Ако не будете као дјеца… говори Господ људима; или: ако се човјек поново не роди…! Или по речи Павловој: не живимо по тијелу него по духу. Све се, дакле, преокреће у светлости хришћанској; те оно што је било напред повлачи се назад, и оно што је било доле уздиже се горе. Онај други свет, који је за незнабожце и Јевреје био „свет сенки“, отвара се Христовом руком као свет стварности. Мрачни гроб испуњава се светлошћу. Живот гута смрт. Радост царује над жалошћу. Губитак постаје добитак. Душа се уздиже над телом као господар над слугом. Вид телесни подчињава се виду духовном. Свет и догађаји посматрају се не по телу него по духу. Вера у случај губи се и бива замењена вером у промисао живога Бога. Све је то сасвим јасно изражено како у Светом Писму тако и у историји Цркве и у животу њених верних чеда кроз све векове. Кад је свети епископ Ремигије крштавао франачког краља Кловиса, тад је рекао овоме једну реч, која показује како вера хришћанска означава један потпун преокрет. Пре тога Кловис се клањао идолима а палио хришћанске светиње где год је стигао. Па кад при крштењу упита Кловис светог епископа, шта му налаже нова вера да чини, рекне му Ремигије: „Клањај се ономе што си палио, а спаљуј оно чему си се клањао“.