МИСИОНАРСКА ПИСМА
160. Писмо
Љубитељу Светог Писма: О мирису и мирису (2 Кор. 2, 14-16)
Прочитао си, па се зачудио! А зар се човек чуди само неким изузетним речима Светог Писма а не свима? Све је у Светом Писму ново као живот. Зачудио си се што апостол говори о мирису познања. Како то, питаш, да има места мирису у духовном царству? Тако, просто; као што има духовно виђење и духовно чувење, и духовно осећање, тако – и духовни мирис. Слепи Исак осетио је душу сина свога Јакова по мирису, и рекао: мирис сина мојега као мирис поља које благосиља Господ (1 Мојс. 27,27). Пророк из велике временске даљине гледа духом Христа као најљепшег између синова човјечијих, и вели о мирису Његових хаљина: све хаљине твоје миришу смирном, алојем и касијом (Пс. 45, 8). Наравно, није реч овде о хаљинама тела него о врлинама као облачењу душе. Не говори народ узалуд о некоме: мирише му душа, или: заудара му душа! Кад год су се светле небеске силе јављале људима, распростирале су од себе диван и животворан мирис, а кад су се демони приближавали некоме осећао се од њих кужан и неподношљив смрад. Сети се изненадног, пријатног мириса при молитви, па на ћивотима светих. Но то спада у тајне духовнога света, и није доступно онима који само телесно мисле и телесно живе. Нити је басна да некрштене душе имају неки нарочити мирис. Апостол благодари Богу, што дарује вернима победе у Христу Исусу, који, вели – кроз нас јавља мирис познања својега на сваком мјесту. Јер смо ми Христов мирис Богу. Мирис познања Бога јединога у Тројици, мирис познања Сина Божијега као Месије, мирис познања Царства светлости и живота вечнога, мирис божанске љубави, мирис чистих и богоугодних мисли, осећања и дела – то се назива Христов мирис Богу. Тај мирис носе у души својој они који познају Христа и живе тим познањем. То је мирис живота, насупрот мирису смрти. А мирис смрти носе у себи сви они који су далеко од познања Христа, који одбацују Христа, или војују против Христа. Код њих сва душа мирише смрћу. Јер они неће да знају ни за шта иза смрти. Смрт свевласно господари над њиховим тренутним животом. Смрт станује у свима одељењима душе њихове. Поглед им се пружа до гроба, а не и преко гроба. Зато и миришу на смрт. Јер мирис наше душе долази до крајње тачке наше визије: ако је то гроб, онда мирис смрти, ако ли је живи Бог и царство небеско, онда мирис живота.
Сви физички мириси само су слике или символи духовне стварности. Духовни мириси не долазе ни од каквих материјалних предмета но од каквоће самих бестелесних духова, од њиховог ткива добрих или злих мисли и осећања.
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301
Кључне речи: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
2 коментар(а)