МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
259. Писмо
Старом професору: О Пилатовом царству
 
Вама жао старог римског царства, и као кривите хришћанску веру за његову пропаст. Тако су чинили сви безверни историчари, но тако нису чинили ни Ранке ни Нибур. Чуди ме, да чините то и Ви као човек од вере. Да није пропало римско царство, пропало би Хришћанство. Или Цезар или Христос. А да је пропало Хришћанство, остало би идолопоклонство, остала би лаж, остао би вучји дух паганског Рима. А дух је увек оно што је главно, дух једног човека, или народа, или религије, или културе. Дух је оно што оживљава, но не сваки и свакојаки дух, но прави дух, дух Божији. А дух римског царства био је дух тирански, нечовечан и лицемеран. То се показало и кроз Пилата, који је Христа огласио невиним па ипак Га осудио на смрт.
Ви жалите за римском „културом“, а под културом разумете „лепе мермерне кипове, којима су биле украшене улице и пијаце Рима“. А зар не жалите милионе људских бића, која су у гомилама довлачена са свих крајева света и у веригама вучена између тих кипова до изнемоглости и гладне смрти? У том и јесте основна разлика између римског и хришћанског поимања вредности. Незнабожни Римљани ценили су државу и културу више од живих људских бића, а Хришћанство је ценило и цени човечју душу изнад државе и културе и свега света. Јер и држава и култура су ради човека а не човек ради државе и културе. Људи стварају државе и културе не као крајње сврхе свога живота него као помоћно средство за достигнуће духовних и моралних сврха.
И у време својих најбољих царева Рим се одликовао ретким нечовештвом и варварством. Тако у време Марка Аврелија, философа, хришћани су мучени исто онако љуто као и у време царева глупака. Желите ли чути бар један од многих примера нечовештва под Аврелијем? Хришћански мученик Атал, човек необичне племенитости и благости, изведен је пред Цезарев суд зато што је био хришћанин. Судије му предложе најпре да се одрекне Христа. Кад он то није хтео учинити, они га целог обнаже и поставе на једну усијану гвоздену столицу. Свети Атал седео је мирно, и док му је тело горело, он је корео Римљане говорећи: „Ви нас хришћане називате варварима, а ево каква варварска дела ви чините!“
Уосталом погледајте у повампирени римски дух у наше дане у неким државама европским. Па се радујте, ако се може радовати – тиранији, огњу, мачу, крви, безбоштву, сујети и неморалу! Но ја знам, да се Ви као хришћанин – и само због тога што сте хришћанин – не можете овоме радовати. А кад то не можете, онда противречите сами себи, кад жалите за вучјим царством Пилатовим.