МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
122. Писмо
Оцу којије свуда тражио лека сину
 
… Свуда си му тражио лека, па ништа. Гдегод си чуо за неку гатару, ишао си. Ходио си и у Босну оџама за записе. Па кад све није помогло, позвао си најзад и свештеника. Али ни молитва свештеникова није помогла. Син боловао боловао па умро. Сада ти је живот постао без циља и без смисла. Помишљаш на самоубиство. Набавио си отров, ставио га себи под јастук, па се по целе ноћи решаваш, да ли да га испијеш или не. Питаш, зашто те Бог тако мучи?
И ја ћу тебе нешто упитати. Зашто ти мучиш Бога? Зашто мучиш намученог за тебе на крсту Исуса Христа? Он је тешке болове претрпео да би спасао људе од лажних богова, од лажних спасиоца и од свих мрачних сила што дејствују кроз лажне спасиоце. Па ипак ти си обишао Њега, јединог Истинитог, па си отишао прво тражити помоћ код Његових непријатеља, гатара и врачара. Апостол Христов овако саветује: болује ли ко међу вама, нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва вјере ће спасти болесника, и подигнуће га Господ (Јк. 5, 14-15). Ти си, истина, позвао свештеника, старешину црквеног, да чита молитву болеснику, али кад? Кад си обишао све врачаре и картаре! Разгневивши најпре Онога, који једини даје живот и здравље, почео си га онда молити. И то ко зна с каквим срцем и коликом вером! Свакако с подељеним срцем и с мало вере. Бог наш брзи је помоћник онима, који с целим срцем и пуном вером припадну искључиво к Њему. Ако ли се ко моли Богу и демону, остаје беспомоћан, јер Бог му неће а демон не може помоћи. Свети пророк Илија говорио је народу с подељеним срцем: докле ћете храмати на обје стране? Ако је Господ Бог, идите за њим,; ако ли је Вал (тј. сатански идол), идите за њим (1 Цар. 18, 21). А кад се разболи цар Охозија, не потражи помоћ у живога Бога него посла слуге у Акарон Велзевулу да питају, хоће ли оздравити. Свети Илија чув за ово оде к цару и рече: овако вели Господ: зашто што си слао посланике да питају Велзевула бога у Акарону као да нема Бога у Израиљу – нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умријети (2 Цар. 1, 16).
Ето тако си и ти Бога намучио и разгневио – нека ти опрости. Но захвали Му што ти је и сина узео и тебе сачувао од самоубиства, од душегубства. И што ти је оставио време за покајање. Предај се од сад Њему једином целим срцем. И љубав ће Његова утврдити живот твој, обасјати путове твоје, а сину твом даровати Царство Небеско. Мир ти од Христа васкрслог.