НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Владика Николај » МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

 

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
61. Писмо
Пиљару Мелентију Џ. који пита шта значи:
Вјечнаја памјат
 
Мучи те што не знаш значење ових речи, које си толико слушао и сам изговарао над покојницима. И добро чиниш што питаш. Штогод човек боље познаје нашу стару и добру веру православну, све је више воли.
Вјечнаја памјат, или: вјечна ти памјат, значи: вечан ти спомен. Ја сам чуо једном како је неко у говору над покојником узвикнуо: вјечна ти памјат на земљи! Изненадио сам се оваквом погрешном тумачењу наше вере. Зар може нешто бити вечно на земљи, где све пролази хитно као сватови? Заиста, сасвим ништавно благо ми желимо покојнику, кад му желимо да буде вечно спомињан у овоме свету, који се и сам примиче своме крају. Но рецимо, да се нечије име спомиње на земљи до краја времена – шта он има од тога, ако је његов спомен на небесима заборављен?
Правилно је мислити, да ми желимо покојнику, да му се име спомиње вечно у вечности, у вечном животу и Царству Божијем. То и јесте смисао речи: вјечна ти памјат.
Једном се похвалише ученици Христови Учитељу своме говорећи: Господе, и ђаволи нам се покоравају у име твоје! А Господ им одговори, да се не радују томе него, вели: радујте се што су ваша имена написана на небесима, то јест што се знају и памте и спомињу у Небеском Царству светлости и живота.
У Светом Писму често се говори, како ће имена праведника бити записана у књигу Живих, док ће имена грешника бити збрисана и заборављена. Из приче о богаташу и Лазару видимо, да Господ изговара име Лазарево својим пречистим устима, док име неправедног богаташа прећуткује. Лазар је, значи, ушао у Царство Небеско, и добио је вечни живот и вечни спомен, а грешни богаташ изгубио је и царство и живот и – име.
У божанској науци понекад се име истоветује са човеком. На једном месту у Откривењу каже се: и погибе од земљотреса седам хиљада имена људских (Откр. 11, 13). Под тресењем земље треба разумети велика искушења, којима седам хиљада њих подлегоше, Од Христа отпадоше и душе своје изгубише. То значи: не пропадоше само телеса њихова – то је мало важно – него душе и имена. Имена им бише у вечности поништена и из Књиге Живих избрисана.
Ко жели бесмртно спомињање у вечности, јеванђелску ствар жели. Ако ко жели бесмртно име на земљи, сујетну ствар жели. Знај, да су многи који су нечујно и незапажено прошли овај живот, стекли бесмртно име у ономе свету, изнад смрти и промене. Размишљај о овоме, брате Мелентије, и Бог ће ти открити још много. А кад чујеш за моју смрт, реци у молитви: вјечна му памјат!
Мир ти и здравље од Господа.

Кључне речи:

2 коментар(а)

  1. Pingback: Св.Николај - Једном патриоти који каже: Довољно је бити добар Србин а вера је споредно | ШНР

  2. Pingback: Владика Николај Велимировић - Христос је чинио само добро, па су Га људи ипак распели | ШНР

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *