МИСИОНАРСКА ПИСМА
156. Писмо
Господину Јоксиму П.: О Злом слуги
Говорећи о Свом другом доласку Христос назива људе час домаћинима час слугама. У оба случаја опомиње свакога, да у бдењу и стражењу очекује Њега, Господа славе и Судију света. Сваки је човек господар и домаћин духовнога блага, које му је унутра у души. Као такав нека свак чува своје унутарње благо бар са оноликом бригом и опрезношћу, с коликом један домаћин чува своје спољашње, земаљско благо. Кад би знао домаћин у које ће вријеме доћи лопов, стражио би и не би дао да му провали кућу (Мт. 24,43). Али како не зна то време, мора чувати непрестано у свако време, и дању и ноћу. Тако морамо непрестано чувати душу своју од демона, злих и невидљивих лопова, да нам не разграбе благо наше, и не оставе душу нашу празну и пусту за дан доласка Христова.
Слугама нас назива Господ зато што се ми служимо у овоме веку позајмљеним благом од Бога. На овоме месту Он говори нарочито о старешинама народним, који су дужни у име Бога и као слуте Божије бринути бригу о народу. Ту он разликује старешине народне на верне и на зле. Верни и мудри слуга – цар или свештеник, родитељ или учитељ – непрестано ће живети у очекивању господара свога – то јест Христа и трудиће се, да Божијој деци даје храну на оброк, наиме – уредно и методично. То значи, да их саветом и примером по науци Божијој храни, од свакога зла чува, и за Небеско Царство спрема. А зли слуга говори себи: неће мој господар још за дуго доћи, па почне тући и глобити народ, и проводити време у ждерању и пијанству. Но доћи ће господар изненадно и казниће злог слугу. Вас, видим, збуњује баш та казна. Каквом ће казном казнити господар злог и неверног слугу? Расјећи ће га на пола. Шта би могло значити, питате Ви, расјећи ће га на пола? Мислим да значи: раздвојити му душу од тела, па тело предати трулежи земаљској а душу огњу пакленом, где ће бити плач и шкргут зуба. Тако ће бити са злим слугом, који не очекује повратак господара свога, и који не употребљује себе на службу народу него народ на службу себи. Од Бога Вам здравље и спасење.
Нисам разумео зашто Свети владика каже ,,три лица, једна личност“. Мислим да сам наилазио да се каже да су Три Личности тј. да су каже и Лица и Личности или Три Божанске Ипостаси тј. да је један Бог у Три Ипостаси. Не знам да ли се варам да би лице било превод грчке речи просопон, а да се реч ипостас често преводи као личност иако то можда није изворно значење речи, али мислим да је дато то значење тој речи и да се тако користи. Можете објаснити да ли неко прави грешку и какву иако не у чему је разлика?
Лош студент богословља
Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin
Predivno i mudro