МИСИОНАРСКА ПИСМА
260. Писмо
Једном читаоцу: О води живој (Јн. 4.)
Из разговора Господа са женом Самарјанком види се, колико су несхватљиве духовне стварности ономе ко телесно мисли. То несхватање није показала само једна обична жена но и сам Никодим, кнез јеврејски. Тамо жена не схвата реч о води живој, овде кнез не схвата реч о поновном рођењу човека. Зар су и теби несхватљиве речи о води живој? А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожедњети до вијека (Јн. 4,14). Често пута једна реч Светога Писма објашњава другу. То је и овде случај. Јер на другом месту говори Господ: Који мене вјерује неће никад ожедњети. Вода жива, дакле, тесно је везана са вером у Христа. Но шта је сама вода жива? То је Дух Божији. А вода жива – Дух Божији, то се види из (Јн. 7,39). Вера у Христа је као водоспроводник, а Дух Божији је сама вода жива. Кроз веру долази нам дух, било од земље или од ада или од Бога. Каква вера такав и дух. Кроз веру у Христа ми задобијамо Духа Христова. А Дух Христов Дух је Божији. Зашто се Дух Божији назива водом живом? Зато што је он животворно пиће за душу човекову. Од тога пића душа добија живот и радост. Свака земаљска сласт отвара жеђ за већом слашћу, а сласт животворног Духа Божијега не чезне за већом слашћу. Јер од те сласти не постоји већа. Од сваке се воде опет жедни, али од небесне струје Духа Господњег долази утољење и засићење. То су знали свеци Божији, који су све остављали, све жртвовали, само да би у дубини душе своје отворили извор воде која тече у живот вјечни.
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301
Кључне речи: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
Нисам разумео зашто Свети владика каже ,,три лица, једна личност“. Мислим да сам наилазио да се каже да су Три Личности тј. да су каже и Лица и Личности или Три Божанске Ипостаси тј. да је један Бог у Три Ипостаси. Не знам да ли се варам да би лице било превод грчке речи просопон, а да се реч ипостас често преводи као личност иако то можда није изворно значење речи, али мислим да је дато то значење тој речи и да се тако користи. Можете објаснити да ли неко прави грешку и какву иако не у чему је разлика?
Лош студент богословља
Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin
Predivno i mudro