МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
260. Писмо
Једном читаоцу: О води живој (Јн. 4.)
 
Из разговора Господа са женом Самарјанком види се, колико су несхватљиве духовне стварности ономе ко телесно мисли. То несхватање није показала само једна обична жена но и сам Никодим, кнез јеврејски. Тамо жена не схвата реч о води живој, овде кнез не схвата реч о поновном рођењу човека. Зар су и теби несхватљиве речи о води живој? А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожедњети до вијека (Јн. 4,14). Често пута једна реч Светога Писма објашњава другу. То је и овде случај. Јер на другом месту говори Господ: Који мене вјерује неће никад ожедњети. Вода жива, дакле, тесно је везана са вером у Христа. Но шта је сама вода жива? То је Дух Божији. А вода жива – Дух Божији, то се види из (Јн. 7,39). Вера у Христа је као водоспроводник, а Дух Божији је сама вода жива. Кроз веру долази нам дух, било од земље или од ада или од Бога. Каква вера такав и дух. Кроз веру у Христа ми задобијамо Духа Христова. А Дух Христов Дух је Божији. Зашто се Дух Божији назива водом живом? Зато што је он животворно пиће за душу човекову. Од тога пића душа добија живот и радост. Свака земаљска сласт отвара жеђ за већом слашћу, а сласт животворног Духа Божијега не чезне за већом слашћу. Јер од те сласти не постоји већа. Од сваке се воде опет жедни, али од небесне струје Духа Господњег долази утољење и засићење. То су знали свеци Божији, који су све остављали, све жртвовали, само да би у дубини душе своје отворили извор воде која тече у живот вјечни.