МИСИОНАРСКА ПИСМА
83. Писмо
Једном јуначном Херцеговцу који каже
да без вере нема јунаштва
Дивна су твоја опажања, витешка душо! Без искрене и тврде вере у живога Бога нема јунаштва. А где нема јунаштва људи се служе само лукавством и сплетком. Само Гацко, велиш, дало је више јунака него један град европски. Па Невесиње, па Дробњаци! Све оне јуначине, које ти спомињеш у писму као: поп Богдан Зимоњић, Новица Церовић, Јаков Даковић, Стојан Ковачевић и други, били су велика деца. Њихова вера у Бога и крајњу победу правде била је као вера у деце, проста и чиста, ненагрижена сумњом и неукаљана прашљивим рачунима. Богобојажљивци и народољубци не могу не бити јунаци. Ко се Бога боји и народ љуби, томе је смрт шала. А ко се смрти не боји, чега се другог може бојати? Оно што за попа Богдана очевидци причају, мислим, не налази се ни у легендарним песмама индијским. Он је толико веровао, да га Провиђење штити и да не може погинути, да је уплашеним друговима викао: склоните се иза мојих леђа! А како су широка леђа била у попа Богдана, ти то боље знаш, пошто си га жива гледао.
Такво је онда било време, и таква врста јунаштва. Мени је много мила твоја искреност у одавању правде и муслиманима јунацима. Али и међу њима нико се не спомиње као јунак осим оних који су у Бога веровали и Бога се бојали. По моме мишљењу није турска сабља покорила Балкан и Европу до Беча него јака вера у Турака. Са јаком вером ишла је и јака дисциплина и честитост. Наоружани тим невидљивим ама и онда и данас одлучујућим оружјем Турци су били у стању да створе државу од Индије до Будима, једну од највећих држава у историји; да је створе и држе дуже него што Енглези држе Индију. Кад је султан Солиман кренуо из Једрена са 100.000 војника на Мађарску он је издао наредбу, да се одсече глава сваком оном војнику, који би уз пут пљачкао или речима вређао народ кроз који су пролазили. Као из Старог Завета! Али у Херцеговцима и Црногорцима нашао је овај храбри народ азијски превасходне такмаце у вери и честитости. Утолико су славнија имена оних твојих земљака, које спомињеш, богобојажљиваца и народољубаца.
А сада се жалиш, како је после рата нестало јунака и јунаштва. Ово мирнодобно поколење личи ти, велиш, на гомилу пијавица што се отима о сласти земаљске, поникле из крви балканских јунака и мученика. Но зар је престао рат? У књизи Јова пише: човјек је у рату на овоме свијету. Апостол Павле пред крај живота узвикује: добар рат ратовах! Ако није увек рат пушкама и мачевима а оно је рат у другом облику – за живот и за душу. Такав рат се и сада води. Неко се бори са болестима, неко са искушењима, неко за част и образ, неко за слабе и нејаке, и тако редом. А гдегод је борба, ту треба да има и јунака. Ако се ти јунаци не виде свуда и од свију, не значи да их нема. Има их, има пуно. Има их и у кући, и на улици, и у болници, и на њиви. Јер није све јунаштво међу генералима живота него и међу редовима.
Радуј се Господом.
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301
Кључне речи: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
2 коментар(а)